Свет
Од импичмента до именовања функционера: Шта демократе могу да учине након освајања Конгреса
Са демократском већином у оба дома, последње две године Трамповог председничког мандата изгледаће значајно другачије од прве половине
Демократе су преузеле контролу над америчким Сенатом и Представничким домом, што представља снажан ударац за републиканце и политички програм Доналда Трампа.
Са демократском већином у оба дома, последње две године Трамповог председничког мандата изгледаће значајно другачије од прве половине. Али, шта демократе заправо могу да постигну помоћу моћи коју имају у Конгресу?
Шта демократе могу да учине са већином у Представничком дому?
Након низа победа у изборним јединицама које су традиционално наклоњене републиканцима, демократе су прешле праг од 218 места неопходан за стицање већине.
Хаким Џефрис ће тако постати лидер већине, а републиканци ће изгубити могућност да усвајају законе у овом дому без подршке демократа. Већина може да покрене истраге о раду администрације, захтева документа и сведочења, као и да високе званичнике изложи континуираној конгресној контроли.
Такође, могу се наћи под притиском свог бирачког тела да покрену поступак за опозив (импичмент) Доналда Трампа по трећи пут.
Шта демократе могу да учине са већином у Сенату?
Сенат потврђује именовања чланова кабинета, амбасадора и савезних судија, укључујући и кандидате за Врховни суд. Демократска већина може да блокира или одложи многа Трампова именовања и примора Белу кућу на преговоре о законским решењима.
"Гардијан" је издвојио најзначајније истраге које би демократе могле да покрену:
Породични бизнис: Роберт Гарсија, водећи демократа у Одбору за надзор Представничког дома, ставио је корупцију у породици Трамп на прво место своје листе приоритета, док је конгресмен Џејми Раскин затражио информације о пословним активностима Трамповог зета Џареда Кушнера и сина Доналда Трампа Млађег.
Епстин и мејлови: Захваљујући заједничком залагању конгресмена Роа Кане и Томаса Масија, Министарство правде је прошле године било приморано да објави милионе докумената повезаних са Џефријем Епстином. Међутим, Министарство правде је одмах прекршило законски рок за обелодањивање тих докумената. Затим су објавили само око 3,5 милиона страница од укупно 6 милиона којима су располагали, уз образложење да су остатак сматрали дупликатима. Постоји и забринутост коју деле обе странке због обимног затамњивања појединих делова докумената, као и због, по свему судећи, случајног откривања имена жртава у другим случајевима.
Министарство правде се сада суочава са тужбом коју је поднела новинарка Кејти Фанг, а која се тиче многих од ових питања. Чак и у Конгресу под контролом републиканаца, одбор за надзор – на чијем је челу републиканац Џејмс Комер – представљао је редак пример међустраначке сарадње; чланови обе странке су редовно (мада не увек) заједнички деловали како би путем судских налога позивали сведоке, а у случајевима када они нису желели да сарађују, покретали су поступке због непоштовања Конгреса. Очекује се да ће се ова пракса наставити и уколико демократе преузму контролу над Конгресом.
Пентагон и рат: Џејсон Кроу, конгресмен из Колорада који је члан одбора за оружане снаге и обавештајне послове, а уједно и копредседавајући посланичке групе за сузбијање корупције, најављује да ће фокус ставити на Пентагон. Као разлог наводи извештаје према којима су средства намењена одбрани усмеравана ка компанијама повезаним са породицом Трамп.
Опозив (импичмент): Џефрис истиче да демократе овог пута не искључују ниједну опцију када је реч о покретању поступка опозива, док Стив Скалис, актуелни лидер републиканске већине у Представничком дому, предвиђа да ће такав покушај уследити већ "првог дана".
Шта су демократе учиниле када су преузеле контролу над Представничким домом током Трамповог мандата?
Године 2018, на половини Трамповог првог мандата, демократе су преузеле Представнички дом.
Одбори Представничког дома су убрзо покренули низ истрага о његовим пословним подухватима, начину на који је поступао током истрага о наводним везама са Русијом, као и о могућим сукобима интереса.
Нешто више од годину дана након избора на средини мандата 2018. године – и након вишемесечних позива левог крила странке на опозив – Представнички дом је, углавном гласовима по страначкој линији, изгласао опозив Трампа.
Демократе су оптужиле Трампа да је осмислио план како би стекао предност на предстојећим председничким изборима: вршио је притисак на Украјину да измисли компромитујуће информације о Џозефу Бајдену, а затим је онемогућавао надзор који спроводи Конгрес. Трамп је касније, у Сенату који је био под контролом републиканаца, ослобођен оптужби по обе тачке оптужнице за опозив.
Године 2021. Трамп је по други пут опозван – а затим и ослобођен оптужби – због подстицања напада на Капитол 6. јануара.
Шта Трамп може да уради?
Али...Трамп задржава право вета, а судећи по његовој објави на друштвеним мрежама – користиће га. За поништавање вета потребна је двотрећинска већина у оба дома, што је реткост без широке двопартијске подршке. Стога, он може да заустави већину законодавних приоритета демократа.
Шта председник и даље може да учини самостално или користећи постојеће механизме:
Извршне наредбе, меморандуми и деловање агенција: Усмеравање рада савезних агенција у оквиру постојећих закона. Овим се могу унапредити политике у областима као што су спровођење миграционих закона, регулативе, енергетика, образовање и друге, мада су такве мере подложне судским споровима, могу их поништити будући председници, а могу их ограничити и судови или Конгрес.
Спољна политика и национална безбедност: Широка овлашћења у улози врховног команданта и главног дипломате — војне операције (у складу са постојећим овлашћењима и ограничењима прописаним Законом о ратним овлашћењима), санкције, међународни споразуми (за формалне уговоре потребна је ратификација у Сенату), савези и преговори.
Дискреционо право у спровођењу закона: Усмеравање начина на који Министарство правде, Министарство за унутрашњу безбедност (ДХС) и друге агенције одређују приоритете и спроводе законе.
Помиловања и ублажавање казни: Апсолутна моћ када је реч о савезним кривичним делима.
Проглашење ванредног стања и повезана овлашћења: Активирање одређених законских овлашћења (подложно правним оспоравањима и могућности да их Конгрес укине).
Именовања током паузе у раду Конгреса и други процедурални механизми: Ограничене могућности у ситуацијама када је Сенат на заседању или када одржава такозване "про форма" седнице.
Утицај на јавност и политички притисак: Придобијање подршке, обликовање јавног мњења и утицај на преговоре, посебно с погледом на 2028. годину.
У тренутном периоду "одлазеће администрације" (до јануара 2027. године), републиканска већина, иако на одласку, још увек задржава формалну контролу и може покушати да усвоји преостале приоритете, мада политичка динамика након пораза на изборима средином мандата често ограничава такве могућности.
Ово представља класичан образац "подељене власти" у америчком систему: председник задржава снажна, независна извршна овлашћења и право вета као одбрамбени механизам, док Конгрес може да опструира, спроводи истраге и одређује законодавну агенду. Исход у великој мери зависи од конкретне разлике у броју гласова, унутарпартијског јединства, судских одлука и спремности на компромис када су у питању питања која се морају решити, попут горње границе јавног дуга или финансирања рада владе.
Live
