
Зашто је наслеђе првог републиканског вође Кине важно за Пекинг – и за Србију

Кинески председник Си Ђинпинг позвао је у четвртак на неговање политичког наслеђа првог републиканског вође Кине Сун Јат-сена (1866–1925) како би се, како је истакнуто, удруженим напорима остварило национално подмлађивање и у стварност претворио велики сан свих Кинеза још од почетка модерног доба. Си је ове ставове изнео на скупу одржаном у Пекингу, поводом обележавања 160. годишњице рођења Сун Јат-сена.

Позивајући кинески народ да се угледа на Сунову посвећеност јединству, Си је нагласио потребу за придржавањем политике Уједињеног фронта и јачањем великог јединства свих синова и кћери кинеске нације.
"Решавање тајванског питања и остваривање потпуног уједињења домовине представљају непоколебљиву историјску мисију КП Кине, заједничку тежњу свих Кинеза и природан захтев великог подмлађивања кинеске нације", нагласио је Си.
Како је нагласио, становници са обе стране Тајванског мореуза и сви Кинези у земљи и иностранству требало би да удруже снаге у супротстављању сепаратистичким снагама које се залажу за "независност Тајвана" и да заједнички раде на мирном развоју односа преко Тајванског мореуза и потпуном уједињењу домовине.
Национализам – патриотизам, демократија и народно благостање
Обележавање 160. рођендана Сун Јат-сена било је прилика да се, на многим скуповима у матичном делу Кине, али и на острву Тајван, кинеска јавност подсети на његово политичко наслеђе и неопходност поштовања јединства државе.
Сун Јат-сен је први републикански вођа Кине. Након Октобарске револуције у Русији и разочарања у западне силе, Сун Јат-сен је, као вођа националистичке странке Куоминтанг која постоји и данас, прихватио помоћ СССР-а и новоосноване КП Кине.
Сун је 1924. године представнике КП Кине укључио у сарадњу са Куоминтангом, чиме је створен Први уједињени фронт, у циљу уједињења Кине, борбе против локалних властодржаца ("господара рата"), али и страног империјализма.
Ова сарадња се темељила на Суновим "Трима великим политикама": савезу са Совјетским Савезом, сарадњи са Комунистичком партијом Кине и подршци радницима и сељацима. Сун Јат-сенова политичка филозофија заснивана је била на Три народна принципа: национализам – патриотизам, демократија и народно благостање.
Управо због тога НР Кина чува и негује, не само успомену на Сун Јат-сена, већ и његово политичко наслеђе, упркос каснијем политичком разилажењу са Куоминтангом.
Шта је Уједињени фронт?
Историја кинеског Уједињеног фронта представља једну од кључних стратегија НР Кине у циљу остваривања заједничких политичких циљева кинеског народа. Овај концепт настао је, као што је поменуто, 1923. године, савезом КП Кине и Куоминтанга, пре свега ради уједињења Кине.
Први уједињени фронт се распао 1927. године када је нови лидер Куоминтанга, Чанг Кај-шек, покренуо чистку комуниста. Након јапанске инвазије на Кину, две сукобљене стране су 1937. године формирале Други уједињени фронт, како би заједничким снагама пружиле отпор окупатору.
По завршетку Другог светског рата, овај други савез се поново распао, а КП Кине је победила Куоминтанг и 1949. године основала НР Кину.
У новој државној форми, Уједињени фронт је трансформисан у институционални механизам којим КП Кине интегрише осам демократских политичких партија које делују у матичном делу Кине и различите друштвене групе под својим вођством.
Током Културне револуције рад овог тела био је слабијег интензитета, али га је Денг Сјаопинг крајем седамдесетих година обновио ради подршке економским реформама и политици отварања земље.
Наслеђе Сун јат-сена као брана десинизацији Тајвана
На острву Тајван, чија председничка власт покушава да десинизује национални идентитет становника острва, градећи, слично процесима у Црној Гори или на Космету, тајвански национални и културни идентитет у циљу територијалне разградње, Сун Јат-сеново наслеђе је снажан уједињујући фактор и заједнички именитељ тог острва и матичног (копненог) дела Кине, односно чврст ослонац за политику мирног уједињења и коначно остварење концепта "једна земља – два система".
Најтрајнија Сунова порука гласи: "Када се превлада Велики пут, свет припада свим људима". То је визија коју је Сун сажето изразио у четири кинеска знака: "тијен, сја, веј и гунг", преузета из древне Књиге обреда настале пре више од 2.000 година, али је ова порука данас препознатљива сваком кинеском детету, што је детаљ на који би наше просветне власти такође требало да обрате пажњу.
Сун је сањао је Кину која је уједињена, модерна и просперитетна и веровао да судбина нације почива у рукама њеног сопственог народа. Његово наслеђе не огледа се само у обарању монархије већ и у његовом патриотизму, бризи за обичне људе, отворености према новим идејама и непоколебљивој вери да кинеска нација може да заузме достојно место у савременом свету.
Џенг Ђен, професор на Институту за проучавање Тајвана Универзитета Сјамен, рекао је за "Глобал тајмс" да Суново наслеђе има посебан значај у данашњим околностима, обележеним растућим међународним тензијама, истичући да људи са обе стране Тајванског мореуза имају све разлоге да се уједине у настојањима да остваре национално подмлађивање, уместо да дозволе да унутрашње поделе или спољно мешање угрозе њихове заједничке интересе.
Оно што је за Србију нарочито важно и говори у прилог важности одржања њених политичких и економских веза са НР Кином, као и важности разумевања кинеске цивилизације у 21. столећу, јесте Џенгово опажање да би мирно решавање тајванског питања у оквиру модела "једна земља, два система" могло да послужи као пример за решавање сличних сложених историјских и политичких спорова у другим деловима света.





