
АИ не слуша климатске стручњаке: Унеско забринут јер чет-ботови попуштају пред скептицима

Вештачка интелигенција, изгледа, није довољно чврста у својим климатским уверењима. Бар тако сматра Унеско, који је у новом извештају изразио забринутост због тога што чет-ботови сувише лако одустају од првобитних одговора када наиђу на упорне климатске скептике.
У извештају "Можемо ли веровати вештачкој интелигенцији када је реч о информацијама о клими?" тестирано је 15 модела. Резултати показују да они могу да достигну тачност од 94,5 одсто када процењују ефекте појединачних климатских мера, али да она пада на свега 33,8 одсто када се више мера примењује.
Још занимљивије, свих 15 модела показало је склоност ка попуштању под притиском корисника. Када би им саговорници упорно противречили, резултати су им падали за просечно 31 до 35 поена. Другим речима, довољно упоран корисник може да убеди вештачку интелигенцију да одустане чак и од тачног одговора.

Посебно је занимљиво што су готово сви модели били спремнији да промене став када би се корисник представио као климатски научник. Тако је вештачка интелигенција, осим склоности ка повлађивању, показала и слабост према научним титулама.
Унеско зато тражи строжу контролу тачности, независне провере и већу транспарентност извора на које се вештачка интелигенција ослања.
"Она није поуздана замена за научнике и квалификоване стручњаке. Њена приступачност и разговорни тон могу створити утисак ауторитета, али она још није способна за сложеније расуђивање које климатски проблем захтева", упозорила је за "Брајбарт" професорка Ивана Дробњак са Универзитетског колеџа у Лондону.
И док Унеско страхује да ће чет-ботови превише слушати кориснике, остаје питање ко ће одлучивати које научнике треба да слушају без поговора. Јер, како показује истраживање, вештачка интелигенција понекад није сигурна шта је тачно – али прилично добро препознаје када је саговорник упоран.



