Водич "Њујорк тајмса" кроз цурење поверљивих података Пентагона

Многа питања о строго поверљивим документима Пентагона који су процурили на друштвеним мрежама и доспели у јавност остала су без одговора, пише "Њујорк тајмс" у "кратком водичу кроз процуреле америчке обавештајне податке".

Да ли су документи аутентични? Званичници тврде да, барем већински — јесу.

Амерички званичници су узнемирени због откривања тајних информација, а Федерални истражни биро ради на утврђивању извора цурења, наводи се у тексту.

Није јасно ко је, и са којим циљем, обнародовао извештаје, али постоје јаки докази у прилог тези да је посреди цурење, а не хаковање, пише амерички лист позивајући се на изјаве америчких званичника.

Бивши званичници који су прегледали материјал кажу за "Њујорк тајмс" да се чини да је неко пресавио тајне материјале са брифинга, ставио их у џеп, а затим их изнео и фотографисао.

Будући да су поједини документи били "само за очи САД", велика је вероватноћа да је информације одао и објавио амерички званичник, наводи лист.

Иако документи можда неће суштински променити разумевање онога што се дешава на бојном пољу у Украјини, они могу понудити корисне увиде - или барем драгоцене трагове - истренираном оку руског ратног стратега.

Документи не садрже конкретне борбене планове украјинске контраофанзиве која се очекује у наредних месец дана, али они детаљно наводе тајне америчке и планове НАТО-a за јачање украјинске војске уочи офанзиве.

У њима се такође открива да су украјинске снаге у тежем положају него што је Кијев јавно признао.

Без прилива муниције, показују документи, систем противваздушне одбране који је држао руско ваздухопловство на одстојању могао би ускоро да пропадне, што би омогућило председнику Русије Владимиру Путину да помоћу борбених авиона промени ток рата, додаје се.

Како оцењује "Њујорк тајмс", чињеница да су материјали процурили — а посебно потврда да америчка влада подједнако шпијунира и савезнике и противнике — може да буде штетна за савез држава уједињених око Украјине, а може их нагнати да двапут размисле пре него што размене поверљиве информације у будућности.

Документи Пентагона који су процурили откривају и да су се САД дубоко увукле у руске безбедносне и обавештајне службе, дозвољавајући Вашингтону да упозори Украјину о планираним ударима и стекне увид у снагу руске војске.

То сада може да се промени.

Цурење потенцијално може да нанесе велику штету украјинским ратним напорима тиме што открива о којим руским службама САД знају највише, што ће Москви дати прилику да прекине изворе информација.

Ипак, нису објављене само поверљиве информације о Украјини и Русији.

Аналитичари који су прегледали документе на сајтовима друштвених медија кажу да растући фонд објављених информација укључује и осетљиве податке о Канади, Кини, Израелу и Јужној Кореји, Индо-Пацифику и Блиском истоку.

Такође је откривено да је хакерска група под вођством руске Федералне службе безбедности (ФСБ) "можда упала у канадску компанију за гас у фебруару и нанела штету њеној инфраструктури", пише "Њујорк тајмс".

У процени Пентагона се закључује да је руководство Мосада, израелске спољне обавештајне службе, охрабрило особље агенције и израелске грађане да учествују у протестима против израелске владе.

Израелски званичници негирали су наводе из извештаја.

Званичници у Јужној Кореји, кључном америчком савезнику, растрзани између притиска Вашингтона да помогне у испоруци муниције за Украјину и сопствене званичне политике која подразумева да се не шаље војна помоћ државама које су у рату, страхују да би САД могле да преусмере јужнокорејско оружје у Кијев.

Подаци откривају да активности Вагнер групе, како пише амерички лист, "цветају у великом делу света". Вагнер ради на томе да осујети америчке интересе у Африци и разматра ширење на Хаити, баш пред носом САД.

Како би се припремиле за нападе тенковима које је Кијеву испоручио НАТО, руске снаге ће исплаћивати бонусе трупама које успеју да их оштете или униште.

Један од докумената приказује амерички план да наговоре Израел да обезбеди оружје Украјини, што је у супротности са тренутном израелском политиком, наводи се у "кратком водичу" "Њујорк тајмса".