Амерички пријатељи и непријатељи: Како је ко реаговао на цурење података Пентагона

Шпијунажа савезника као и противника за Вашингтон је прави деликатес, а какав је у том смислу апетит Америке врло добро знају владе широм света. А какве су заправо размере тог америчког хобија, открило је и недавно цурење поверљивих докумената Пентагона, због чега су сад званичници САД принуђени да ваде флеке, или како би то "Вашингтон пост" описао, раде на "контроли штете" коју је све ово изазвало у односима са савезницима.

Портпарол Стејт департмента Ведант Пател је у понедељак рекао да амерички званичници "око овога сарађују са савезницима и партнерима на високом нивоу, с намером да их уверимо у своју посвећеност у чувању обавештајних података".

Није ово први пут да америчко шпијунско буре пуно поверљивих података процури. У прошлости, када је на пример Викиликс обелоданио да је Вашингтон шпијунирао председника Бразила, стране владе су биле бесне, али су наставиле да сарађују с Вашингтоном.

Каква је, међутим, сада ситуација, и колико је ово ново цурење информација утицало на америчке односе са другим државама, покушао је да открије "Вашингтон пост", који наговештава да ће праве последице бити видљиве тек касније.

Влада Јужне Кореје, кључног америчког савезника, поручила је да ће о "питањима која су покренута" процурелим меморандумима разговарати на самиту касније овог месеца.

Јужнокорејски званичник у недељу је у разговору са новинарима одбио да потврди или демантује било какве детаље који указују на то да САД шпијунирају Јужну Кореју.

Наиме, у документу који је процурио, детаљно су описане интерне дискусије између највиших јужнокорејских званичника о притиску САД на Сеул да помогне Украјини у снабдевању оружјем, упркос томе што закон ове земље забрањује влади да испоручује оружје земљама у рату.

Корејски званичници изразили су забринутост, према непровереном документу ЦИА, да би свако оружје продато Сједињеним Државама могло бити послато у Украјину.

Корејски званичник, који је хтео да остане анониман, упркос очигледном прислушкивању, рекао је новинарима да је политика Сеула према САД остала непромењена. 

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху, који је иначе у све већем раздору са Бајденовом администрацијом, објавио је у недељу саопштење у којем је за медијске извештаје о наводним активностима Мосада, рекао да су "лажљиви и без икаквог основа".

Русију, међутим, америчко шпијунирање није изненадило, тврди портпарол Кремља Дмитриј Песков. А наводе о улози Москве у објављивању поверљивих података, као је рекао, нема потребе да коментарише, подсећајући на "склоност да се за све окриви Русија".

"Велики део процурелог материјала тиче се рата у Украјини и детаља о степену очигледне инфилтрације Вашингтона у војни апарат Москве и предзнања руских планова. Руске шпијунске службе се вероватно суочавају са проблемом да открију које су мреже или људски извори компромитовани", оцењује "Вашингтон пост".

То ће, како оцењује саговорник листа, бивши генерални саветник Агенције за националну безбедност Глен Герстел, створити више изазова за НСА и друге шпијунске агенције чија је мисија да прибављају обавештајне податке о страним противницима.

Већина информација је тактичка, па се њихова вредност временом смањује, приметили су за "Вашингтон пост" бивши обавештајни званичници. 

"Али то не значи да нема штете по изворе и методе, посебно у блиској будућности, рекли су они. А у међувремену, Русија може да искористи оно што научи, како би прилагодила своје ратне планове", оценио је лист.

А што се Украјине тиче, иако би ове информације, ако су тачне, могле да угрозе њихову планирану контраофанзиву, Кијев је јавно посумњао у аутентичност докумената.

"Циљ 'цурења' тајних података је очигледан - скренути пажњу, бацити сумње и међусобне сумње, посејати раздор", рекао је саветник украјинског председника Михаил Подољак.

Цурење информација је, како "Вашингтон пост" примећује, до сада изазвало мало, или нимало, јавног одговора у многим европским и НАТО земљама, можда делимично због ускршњих празника. 

Турска која се такође помиње није дала јавни коментар о овом питању.

Канадска национална криптолошка агенција, "Комјуникејшнс секјурити естаблишмент" навела је да због политике неће коментарисати податке.

Француска је у суботу такође одбила да коментарише последице докумената, иако је демантовала информације садржане у процурелом меморандуму у којем се каже да су француски војници у Украјини.

Приговор на истинитост имају и Бугари, који у саопштењу објављеном у понедељак, негирају да је њихово министарство одбране водило преговоре о донацији борбених авиона МиГ-29 Украјини, као што је наведено у једном од докумената.