Шведска између НАТО амбиција и борбе против криминала

Карма или наравоученије- шта год да је, али Шведска коначно почиње да схвата због чега Турска инсистира да јој ова нордијска земља испоручи особе осумњучене за тероризам. Јер, Швеђани не само да због свог одбијања турског захтева нису ушли у НАТО, већ су и у свом дворишту веома брзо добили доказ шта се дешава ако се криминалци осиле.

Прошлог месеца, на ободу Стокхолма, бомба је уништила предњи део једне куће, ранила једног и застрашујући десетине других грађана.

За многе ово је била ноћна мора, али, нико од њих није пробудио безбедан у свом кревету схватајући да је то сан.

"Последњих недеља појачани су напади на куће у Стокхолму, повезани са члановима банде. Сматра се да је бомбашки напад у марту био напад на чланове породице који су повезани са осумњиченим нарко-босом. Али наводни краљ наркотика неће скоро одговарати на питања шведске полиције из једног једноставног разлога: он је у Турској", открива "Политико".

Занимљивом игром случаја, дакле, за нереде у Шведској крив је један турски држављанин. Реч је о Рави Маџиду, међу сарадницима познатом као "Курдска лисица", који је, иако Иранац одрастао у Стокхолму, по закону, турски грађанин.

"Затражено је изручење Раве Маџида из Турске, али власти те земље су саопштиле да изручење није могуће јер је он турски држављанин", рекао је јавни тужилац Хенрик Содерман у одговорима на питања "Политика".

Ко је "Курдска лисица"?

Према извештају шведског националног радија, Маџид је рођен у Ирану, али се као дете преселио у Упсалу, на око 70 километара северно од Стокхолма.

Осуђен је на осам година затвора у Шведској 2010. године због кривичних дела везаних за дрогу, између осталог и "руковања" кокаином увезеним из Холандије. Убрзо након пуштања на слободу, због претњи смрћу, преселио се у Ирак, а затим у Турску.

"Маџид је углавном остао ван видокруга јавности све до почетка прошле године, када је у Стокхолму почео да ескалира сукоб између његове банде и ривала. Суђење повезано са једним насилним инцидентом, односно убиством човека у јужном Стокхолму у марту прошле године, требало је да почне прошле недеље. У саопштењу државног тужиоца уочи тог суђења наводи се да су четворица оптужених мушкараца и једна жена повезани са групом коју полиција назива 'Фокстрот', чији је шеф наводно Маџид", наводи "Политико".

Турска иначе већ месецима блокира улазак Шведске у НАТО тврдећи да Шведска скрива тражене криминалце.

"Током протеклих деценија, Шведска је настојала да игра улогу браниоца људских права и слободе говора у Европи. Она је у различитим фазама, као на пример након разбијања дисидената после наводног покушаја државног удара у Турској 2016, нудила азил противницима турске државе који беже одатле тврдећи да су прогоњени на политичким основама", подсећа "Политико" додајући да влада у Анкари тврди да је реч о терористима и пучистима који намеравају да свргну председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Шведски судови, наиме, раде на захтевима Турске за депортацију у складу са споразумом постигнутим на самиту НАТО-а прошлог лета у Мадриду између Шведске, Турске и нордијског суседа Шведске Финске.

Али, до сада су шведске власти одлучиле да само један човек, Махмут Тат, треба да буде депортован, док су други за које Турска тражи искључење добили право да остану у Шведској према локалним законима о азилу.

Због свега тога и не чуди што је прошле недеље Финска ушла у НАТО, након што ју је коначно подржала Турска, а што је Шведска остала на прагу Алијансе, без права да у њу уђе.

"Шведска је своје руке отворила терористима, а то није случај са Финском", објаснио је Ердоган различит став своје владе о настојањима две земље за улазак у НАТО.

А осим тога што је Шведска склонија и спремнија да прихвати тражиоце азила из Турске, власти у Турској нарочито је погодило, а и разбеснело то што је током недавног протеста у Стокхолму спаљен Куран.

"Усред наглог броја жртава ватреним оружјем у Стокхолму, влада премијера Улфа Кристерсона је под притиском да напредује у својим истрагама о особама попут Маџида. Али шведска влада зна да би претерано притискање Турске могло да оштети њене шансе за улазак у НАТО", констатује "Политико".