Европа у страху: Шта ће се догодити ако се Америка повуче из НАТО и остави им Украјину?

Вашингтон притиска Европу да уложи више у одбрамбену Алијансу, а неки републиканци упозорвају да ће прекинути слање помоћи Украјини ако победе на предстојећим међуизборима за Конгрес.

Европа би ускоро могла да остане без подршке Сједињених Америчких Држава у НАТО и самим тим у Украјини.

Очекује се да ће на предстојећим међуизборима за амерички Конгрес, заказаним за 8. новембар, конзервативци освојити значајан број гласова што би практично значило да би издвајања за Украјину током 2023. била смањена, преноси бриселски портал "Политико".

Европске чланице НАТО савеза већ сада с тешком муком издвајају два одсто бруто домаћег производа за одбрану, а сада су под притиском Вашингтона да издвоје много више иако Европа муку мучи да допуни своје војне резерве и истовремено финансира обнову Украјине.

Упркос томе, мантра међу америчким републиканима, који би према испитивању јавног мњења требало да преузму контролу над једним од два дома Конгреса, је да Европа мора да уради баш то.

"Наши савезници морају да се позабаве проблемима у свом дворишту пре него што затраже још помоћи од нас", порулио је републиканац из Тенесија, Тим Бурчет, који је члан комитета за спољне послове Представничког дома.

За разлику од европских влада које су одрешиле кесу и послале рекордне количине војне опреме у Украјину, војна помоћ Вашингтона Кијеву је мала у поређењу са европском, пише бриселски портал.

Републиканци тај дипаритет правдају чињениом да је сукоб у Украјини много већи проблем за Европу него за САД.

Према речима Бурчета, Кина и нарко картели су много већа претња по Сједињене Државе о онога шта се дешава у Украјини.

Од почетка специјалне војне операције у Русији, Европа је обећала преко 200 милијарди евра за одбрану. НАТО савезници су 2014. године обећали да ће издвајати два процента БДП-а на одбрану у наредних 10 година, а све више земаља сада то обећање почиње озбиљно да схвата.

Али, администрација америчког председника Џозефа Бајдена жели да НАТО чланице издвоје још више пара.

Министар одбране Лојд Остин рекао је да су два процента оно што су очекивали али да би НАТО чланице морало да издвоје још више јер ће "морати да се инвестира у проширење индустријских база", спремност и способности Алијансе.

Тај захтев ће многим европским државама бити тешко да испуне јер су суочене са економском кризом. Велика Британија је обећала да ће издвајати три проента за одбрану али је недавно саопштила да ће се због економске ситуације "облик" тог издвајаља мало променити.

За разлику о Бајенове администрације која је пријатељски "подстрекивала" европске партнере да више улажу у одбрану, републиканци неће бити толико благи и тражиће више средстава.

"Мислим да ће људи бити у рецесији и неће исписивати бланко чекове за Украјину", рекао је неадвно шеф републиканаца у Представничком дому, Кевин Мекарти.

"Украјина је важна али истовремено не може да буде једина ствар коју радимо и не може да буде бланко чек", додао је он.

У Европи постоје и они који мисле да нема разлога за бригу.

"Постоји широка, двостраначка подршка Украјини", сматра председавајући Комитета за спољне послове Европског парламента, Дејвид Мекалистер.

"Ако постоји републиканска већина у комитетима Конгреса, очекујем да ће имати утицаја на дебате о слању оружја Украјини. Али, на крају је председник тај који има значајну контролу над спољном политиком", додао је он.

Мекалистер, иначе члан немачке конзервативне Демохришћанске уније (ЦДУ) сматра да Европа већ издвајав више за одбрану и помоћ Кијеву, подсетивши на обуке украјинских војника и слање војних залиха Украјини.

Пољски парламентарац Витолд Васчиковски, који је потпредседник Комитета за спољне послове, позвао је Вашингтон да додатно притисне Европу.

"Пољска и источноевропско крило не могу да убеде Европљане да порже Украјину. Смрад уступака и очекивања да ће се ствари вратити на старо са Русијом доминира европским престоницама и институцијама", поручио је члан владајуће пољске партије "Право и правда".