"Економист": Шта научна заједница мисли о медицинској промени пола

Све више стручњака, студија и медицинских организација упозорава на кобне последице које процедуре за мењање пола могу имати на појединце, као и да је мало података који поткрепљују идеју да прелазак у супротни пол представља најбољи третман за осећај "родне дисфорије", пише "Економист".

"Родна дисфорија", односно осећај нелагодности због сопственог биолошког пола, некада је био екстремно ретка дијагноза која је у протеклих десет година апсолутно експлодирала у богатим западним земљама, пише британски лист.

"Економист" наводи да је број тинејџера из Енглеске и Велса који се обраћају националној клиници намењеној родној дисфорији и сличним проблемима порастао је 17 пута од 2011. године, а подсећа и да се у истраживању Ројтерса закључује да се број Американаца који пријављују сличне проблеме повећао три пута само у периоду између 2017. и 2021. године.

А како број пацијената који пријављују родну дисфорију расте, тако расте и учесталост примене "родно-афирмативног третмана".

Овај третман, који и британски лист назива "контроверзним", разрађен је у Холандији осамдесетих и деведесетих година прошлог века, а подразумева примену медикамената за заустављање пубертета, терапију хормонима супротног пола, и у неким случајевима, хируршко прекрајање полних атрибута и органа.

Скептичност у западној научној заједници расте

Скоро све америчке медицинске установе подржавају примену "родно-афирмативног третмана". У Британији, Финској, Француској, Норвешкој и Шведској, међутим, стручњаци се залажу за психотерапију као први корак у третирању родне дисфорије, док су све више скептични око примене фармаколошких и хируршких третмана, пише "Економист".

Примена "родно-афирмативног третмана" се годинама правдала налазима холандских студија које је 2011. и 2014. године објавила Анелу де Фрис, једна од пионира тог протокола.

У њима се закључује да је код неких пацијената депресија изазвана родном дисфоријом отклоњена, и да се психолошко стање "прогресивно побољшавало" након промене пола.

Међутим, једна научна рецензија у Финској је 2020. године закључила да лечење родне дисфорије у великој већини случајева не би требало да иде даље од психотерапије, а шведски стручњаци су закључили да ризици при физичким интервенцијама "претежу над потенцијалном коришћу", пише "Економист".

Британски педијатар Хилари Кас је закључила да је "родно-афирмативни третман" развијен без контроле квалитета која иначе прати увођење нових протокола, а Национална медицинска академија Француске је препоручила докторима да се окрену физичким интервенцијама само у екстремним случајевима.

Сумњиви учинак медикамената

Да терапија за промену пола никако није магични лек за све проблеме указују и три саговорнице "Економиста" које су јој прибегле како би постали мушкарци, а затим све искусиле жаљење због те одлуке.

Једна од њих наводи да су их "искасапиле институције за које су мислиле да им се може веровати."

Поврх тога, "Економист" пише да је Национални институт за изврсност у здравству (НИЦЕ), британско административно тело које се бави ревизијом научне поткованости медицинских третмана 2020. године закључило да иза блокатора пубертета и терапије полним хормонима стоје "слаби, обесхрабрујући и, у неким случајевима, контрадикторни" докази, а да су ризици непознати и негативне последице трајне.

НИЦЕ је доделио своју најнижу оцену квалитета за обе класе медикамената.

Мањкаве студије

Британски лист наводи да је већина студија спроведених о промени није имала "контролну групу" пацијената, без које је немогуће утврдити да ли је било каква позитивна промена менталног стања — у случајевима где је има — заправо последица "родно-афирмативног третмана", или је, пак, ипак производ метода душевног лечења попут психотерапије и психијатријских лекова, што су закључили и шведски и фински научници.

"Економист" наводи и примере студија две америчке здравствене организације, односно Ендокринолошког друштва (ЕС) и Светске професионалне асоцијације за здравље трансродних особа (ВПАТХ).

"Деца плаћају цену нашег експеримента": Британске школе заговарају родну идеологију

Док се ЕС није ни обазирао на психолошке последице промене пола, ВПАТХ је нашао "оскудне доказе лошег квалитета" да тај захват може позитивно утицати на ментално здравље пацијента. Обе организације, међутим, се снажно залажу за примену "родно-афирмативног третмана".

Поврх тога, три засебне критике недавно објављене у научном "Часопису пола и брачне терапије" указале су на озбиљне пропусте две холандске студије из 2011. и 2014. године.

Радикални транс активисти након масовне пуцњаве у школи: "Транс дан освете" биће 1. априла

Једна од критика је указала да студија објављена 2011. године наводи резултате третмана код свега 32 до 55 пацијената од укупних 70, а и да је тада процена рађена након свега 18 месеци од операције промене пола — што је премало времена за процену последица које остају за цео живот, наводи "Економист".

Британски лист такође наводи да су холандске студије биле пристрасне према пацијентима са "позитивним исходом". Испитивање је почело са 111 адолесцената, од којих је код свега 70 испољило прижељкиване ефекте након третмана блокаторима пубертета. Затим је додатан број учесника изостављен из закључка студије зато што никада нису приложили испуњене упитнике или су директно одбили да их попуне, док је један пацијент преминуо због компликација насталих током операције гениталија.

Мешање узрока

Новије студије слично указују на слабо побољшање менталног стања након промене пола, пише "Економист". Научници из Севернозападног Универзитета у савезној држави Илиноис су у студији објављеној у "Новоенглеском медицинском часопису" у јануару ове године указали да су њихови испитаници искусили маргинално побољшање менталног здравља. Студија није имала контролну групу, а двоје од 315 испитаника извршило је самоубиство.

Док је холандски модел у теорији предвиђао да се "родно-афирмативни третман" не спроводи на особама са менталним обољењем, данас је ситуација обрнута.

"Сада нам говоре да ће млади људи извршити самоубиство ако не лечимо њихове проблеме дисфорије променом пола", каже за "Економист" Вил Малоун из Друштва за родну медицину засновану на доказима, међународне групе клиничких лекара који се противе овом моделу "лечења".

И док би промени пола — опет, у теорији — требало да претходи исцрпан психолошки и психијатријски третман, америчка саговорница британског листа потписана као "Госпођа Мосли" каже да је имала "свега један разговор од 15 минута" пре него што јој је преписан тестостерон.

"Економист" наводи да велика већина саговорника из САД пријавила слична искуства.