Нова криза у Европи – вода

Тек што је почело пролеће, а Европа се суочава са сушом, пише "Политико". Кључни резервоар који опслужује милионе Каталонаца се смањује.

Сукоб око воде изазвао је проблеме у Француској, где неколико села више не може да снабдева своје становнике водом из чесме. Највећа река у Италији је испод нивоа као прошлог јуна.

Више од четвртине континента је погођено сушом од априла, а многе земље се спремају за понављање прошлогодишњег сувог лета или чак очекују да ће бити горе.

Студија која користи сателитске податке потврдила је раније ове године да Европа пати од тешке суше од 2018. године. Растуће температуре отежавају опоравак од овог дефицита, остављајући континент заглављен у опасном циклусу, у којем вода постаје све несигурнија.

"Пре неколико година рекао бих да имамо довољно воде у Европи", рекао је Торстен Маиер-Гур, водећи аутор сателитске студије и додао: "Сада изгледа да бисмо могли да се суочимо са проблемима".

Док би влажни услови у наредним недељама могли да допуне површински слој земљишта и помогну пољопривреди, чак ни кишно пролеће не може да реши тренутни недостатак подземне воде у Европи, упозоравају стручњаци.

С обзиром да је лето иза угла, владе се сада боре да реше тренутне и будуће несташице - док обуздавају тензије које проистичу из растуће конкуренције око воде.

Најсувља зима у последњих 60 година

Суша ће, рекао је шпански премијер Педро Санчез прошле недеље, бити једна од централних политичких и територијалних дебата наше земље у наредним годинама.

Прошлогодишња историјска суша исцрпила је европске површинске и подземне резервоаре. Зима је требало да донесе олакшање. Али у многим најтеже погођеним регионима на континенту падало је мало кише или снега.

Француска, у којој није падала киша више од 30 узастопних дана у јануару и фебруару, доживела је најсувљу зиму у последњих 60 година.

Италијанска истраживачка фондација ЦИМА открила је смањење снежних падавина за 64 одсто до средине априла. Река По тече испод нивоа, као и прошлог лета. Језеро Гарда је већ на мање од половине просечног нивоа.

У извештају шпанског удружења фармера КОАГ наводи се да поједине житарице ове године треба да буду "отписане" у читава четири региона, а један метеоролог је рекао "Паису" да се "опрости од скоро целе бербе маслина".

Акумулација Сау северно од Барселоне пала је толико ниско да су власти одлучиле да уклоне рибу како би избегли њено умирање и загађивање водоснабдевања региона. Широм Каталоније, резервоари су само на 27 одсто, а тек је април. Следеће недеље, Шпанија ће се суочити са раним топлотним таласом.

Према речима министарке за еколошку транзицију Терезе Рибере, доступност воде у Шпанији, слично као у Француској, могла би да падне на 40 одсто до 2050. године.

Суша је извесна

Зимске падавине су кључне за медитеранске земље посебно, рекао је Фред Хатерман, хидролог са Потсдамског института за истраживање утицаја климе.

"С обзиром на овогодишње оскудне падавине и танак алпски снежни покривач, ако сада нема много падавина, онда је суша у суштини сигурна", додао је он.

Ипак, било какве пролећне кише би овог лета послужиле само за ублажавање "воденог стреса". Да би Европа изашла из зачараног круга, који сваке године започиње са великим дефицитом подземних вода, "требало би нам скоро деценија са великим количинама падавина", упозорава Хатерман.

Сектори погођени разорним ефектима прошлог лета, укључујући пољопривреду, енергетику и индустрију, труде се да припреме одговоре на тренутне и очекиване несташице.

Раније овог месеца, Италија је издала уредбу о суши којом се смањује бирократија за водну инфраструктуру, укључујући постројења за десалинизацију. Шпанија је у јануару објавила нови сет планова управљања водама.

Нова национална стратегија управљања водама француског председника Емануела Макрона има за циљ смањење укупне потрошње воде за 10 одсто до краја деценије. Према плану, од сваког сектора ће бити затражено да изради предлоге за смањење употребе воде.

Немачка стратегија, усвојена у марту, укључује кораке да се коришћење воде учини одрживим у 10 области до 2050. године, као и списак од 78 мера, које треба да се спроведу до 2030. године.

Али критичари тврде да земље чине премало да се позабаве лошим управљањем ресурсима, којих и даље има у изобиљу широм континента, што погоршава ефекте смањења доступности воде, пише "Политико". Процењује се да се четвртина европске воде за пиће губи дуж цевовода који цуре.

Вода је ограничен ресурс

Италијанска политичарка, припадница "зелених", и бивша европска посланица Елеонора Еви на Твитеру је осудила план своје владе због неуспеха да се позабави кореном кризе воде у земљи. Влада би требало да се фокусира на пошумљавање и политике за заустављање губитка воде за пиће узроковано цурењем, рекла је она.

"Очигледно је да је вода ограничен ресурс, а ми као друштво можда нисмо били што ефикаснији у управљању овим ограниченим ресурсом", рекла је Саманта Берџес, заменица директора у Копернику, европској служби за посматрање климе.

У међувремену, управљање водом и одлучивање ко има приступ њој претвара се у политичко питање широм континента.

Прошлог лета, ограничења употребе воде уведена су у Великој Британији, Француској, Шпанији и Италији, што је довело до питања о приоритету коришћења воде за туристичку инфраструктуру, велике индустријске инсталације и пољопривреду.

Неке општине се већ суочавају са новим ограничењима - у другима она никада нису укинута. Каталонија је недавно увела ограничења, укључујући обавезно смањење потрошње воде за пољопривреду од 40 одсто.

У јужној Немачкој, правни спорови око воде удвостручили су се у последње две деценије. А у Француској су тензије између еколога и фармера око изградње резервоара за воду прошлог месеца изазвале насилне сукобе.

Резервоари би требало да помогну фармерима да се суоче са сушнијим условима током лета тако што ће зими пумпати подземне воде које се затим могу користити за наводњавање током лета, али зелене групе кажу да би сектор требало да предузме кораке да смањи употребу воде.

У шпанском региону Андалузије, планови владајуће Народне партије десног центра и крајње деснице Вок да повећају наводњавање у близини мочвара Доњана, под заштитом Унеска, изазвали су негодовање међу еколозима и опозиционим странкама.