"Економист": Скупи енергенти убили више људи него ковид 19

Након почетка руско-украјинског сукоба и увођења западних санкција Русији, Европу је погодила енергетска криза и скок цена, па су тако цене енергената прошле зиме порасле за 69 одсто (струја) и 145 одсто (гас) у односу на две године раније. 

Међутим, високе цене енергије могу некога да коштају живота, јер обесхрабрују људе да  правилно греју своје домове, а живот у хладноћи повећава ризик од срчаних и респираторних проблема, упозорава "Економист". Лист је још у новембру предвидео да би скупа струја могла да има за последицу између 22.000 и 138.000 смртних случајева током благе зиме. 

Упоређујући број смртних случајева прошле зиме у Европи, са оним који би могао да се очекује с обзиром на статистику претходних година (2015-2019), "Економист" наводи да је број смртних случајева широм Европе био већи од очекиваног. 

Они су користили показатељ "вишак смртних случајева", који представља разлику између укупног броја регистрованих смртних случајева и просека током претходних година за исти период.

"У 28 европских земаља које смо истражили, било је 149.000 вишка смртних случајева између новембра 2022. и фебруара 2023, што је једнако повећању од 7,8 одсто", истиче се.

Неколико фактора може да објасни то повећање. Међу онима који су умрли прошле зиме, скоро 60.000 је регистровано као смрт проузрокована ковидом 19, али корона не може да објасни толики раст. Од марта 2020. до септембра 2022. године у Европској унији 79 одсто од укупног вишка смртних случајева чинили су смртни случајеви због ковида 19. Међутим, прошле зиме је тај проценат био 40 одсто.

На број умрлих су утицале и временске прилике, наводи "Економист" и додаје да је захлађење у децембру пратило пораст смртности и то за 2,2 одсто. Међутим, прошла зима је била блажа од просека 2015-2019, па сама хладноћа не може бити објашњење.

Најзад, високе цене енергената су могле да утичу на неславну статистику. Гледано по земљама, открива се да су они са највећим вишком смртних случајева обично они који су имали највећа повећања цена, показује рачуница "Економиста".

"Процењујемо да је повећање цене електричне енергије за 10 центи по киловату повезано са повећањем стопе смртности од око 2,2 посто. Да је струја прошле зиме коштала исто као 2020. године, наш статистички образац би показао 68.000 смртних случајева мање широм Европе, што би био пад од 3,6 одсто", истиче лист. 

Они додају да је број смртних случајева у Европи могао да буде још већи да владе нису интервенисале на енергетским тржиштима, иако ниже цене повећавају потражњу, узрокујући проблеме у другим деловима света. Прорачуни "Економиста" показују да су државне субвенције спасиле 26.600 живота у 23 земље ЕУ.