Украјина - слепа тачка Макроновoг новог војног расипања

Председник Француске Емануел Макрон жели да повећа војне трошкове на 413 милијарди евра у наредних седам година, али критичари кажу да повећање потрошње за 30 одсто не узима у обзир оно што се дешава у Украјини, пише "Политико".

Француска влада ће ове недеље започети гласање о новом војном буџету, при чему ће се, како објашњава портал, и даље држати модела актуелног пре сукоба у Украјини, који подразумева мање тешког наоружања попут тенкова и оклопних транспортера, али појачану потрошњу на нуклеарно одвраћање и улагање у сајбер безбедност и безбедност у свемиру и океанима.

"Многи су се залагали за више борбених авиона и тенкова 'леклер' како би се ојачао источни бок НАТО-а. Међутим, то није француска логика", рекао је истраживач одбране при лондонском Универзитету Краљица Мери који ради у Паризу Пјер Арош.

Како наводи француски војни консултант и пуковник у пензији Мишел Гоја, нови најављени војни буџет показује да се Француска, једина ЕУ држава која има нуклеарно оружје, не спрема за потенцијални велики копнени сукоб.

Три године трошења јавног буџета и ублажавање кризе изазване пандемијом ковида-19 приморали су француску владу да се суочи са високом инфлацијом, смањењем буџета и растућим јавним дугом.

Како оцењује "Политико", због тога су одлучили да се, традиционално, ослањају на нуклеарну снагу, а не на масовно конвенционално оружје.

То је, како се истиче, потпуно супротно од Пољске, државе која нема нуклеарно оружје, која се граничи и са Русијом и са Украјином а која има амбиције да створи највећу конвенционалну војску у ЕУ.

Поред тога, може се приметити и смањење првобитних француских наруџбина оружја.

Мање тенкова и авиона

Наиме, Влада Француске је планирала да обнови 200 борбених тенкова "леклер" до 2030. године, али према новом плану, првобитна бројка је спала на 160.

На све то, Украјина је тражила да јој Француска донира неке од тих тенкова, али Париз то и даље није одобрио.

Очекивало се да ће ваздухопловство имати 185 борбених авиона "рафал" до 2030. године, али ће ипак добити само 137.

Друге европске земље праве сличне компромисе, пише "Политико".

Уједињено Краљевство, такође нуклеарна сила, размишља о смањењу копнених снага и поред недавног повећања војних трошкова. Немачка је најавила повећање буџета за одбрану од 100 милијарди евра, али већина тог новца још увек није расподељена.

Како закључују, све то може да отежа европским земљама да испуне нови циљ НАТО-а који подразумева да 300.000 војника буде у стању високе приправности, чиме ће континент бити у сталној зависност од америчке војске. 

Нови француски буџет, како наводе "гледа даље од источе Европе ка растућим тензијама између Кине и САД".

"Планови буџета одражавају стварну стратешку визију, не краткорочну, већ дугорочну. Размишљамо о индо-пацифичком региону, о дубоким морима. Ко у Европи мисли о томе? Имамо проблем са ретким сировинама и знамо да дубине океана имају рударске ресурсе", рекао је Филип Мејз-Сенсијер, геополитички аналитичар компаније "Хил+Кновлтон стратеџиз" за бриселски портал.