"Ејжа тајмс": САД не успевају да натерају Зеленског да преговара са Русијом

Вашингтон и неки од њихових партнера у НАТО-у уложили су снажне напоре да како би украјинског председника Владимира Зеленског "ставили на колосек" мировних преговора са Русијом, пише "Ејжа тајмс".

Њихов покушај је пропао, а Зеленски ће током посете Уједињеним нацијама и Вашингтону покушати да добије подршку за наставак рата – пре свега, потребно је приволити Конгрес да одобри још 24,9 милијарди долара помоћи и ново оружје за украјински арсенал.

Представнички дом, који одобрава трошење новца, не може да се договори о доношењу измена буџета, а ни један од предлога који су до сада изнети не садрже најављених 24,9 милијарде долара помоћ Украјини.

Предлог Бајденове администрације укључује 13,1 милијарду за војну помоћ, 8,5 за хуманитарну помоћ и 2,3 милијарде за "финансирање и катализацију донора кроз Светску банку", (шта год то значило), пише "Ејжа тајмс".

Пре него што је напустио Кијев, Зеленски је отпустио шест заменика министара одбране због наводе корупције. Његове акције су осмишљене како би помогле Бајденовој администрацији, којој се често пребацује да Украјини шаље безусловну помоћ која често нестаје.

Америчке власти су већ блокирале било какав покушај надзора токова новца намењених Украјини.

САД су раније биле те које су се противиле мировним преговорима, али то се променило након што су истрошене њихове залихе и залихе њихових НАТО партнера и након што нису успели да сруше руског председника Владимира Путина, пише "Ејжа тајмс".

На промену расположења је утицао и неуспех украјинске контраофанзиве, током које је Кијев изгубио много војника и технике. САД и неке НАТО земље су критиковале украјинске тактике, иако су оне настале управо у НАТО штабовима.

Мање више свако ко је до сада могао да предложи мировни план за решење сукоба је то и учинио, од Кине, Бразила, Турске и Израела до групе афричких земаља и Папе. Иако су неке од тих иницијатива у почетку направиле ограничен напредак, ни једна на крају није дала резултате.

Украјинска позиција садржи неколико кључних елемената: Они не желе да разговарају са руским председником Владимиром Путином, не желе да се одрекну територија (укључујући ту и Крим и Донбас), захтевају потпуно повлачење руских трупа и суђење "ратним злочинцима", као и безбедносне гаранције од НАТО-а или чланство у тој организацији.

Украјина истовремено захтева и оружје дугог домета којим би могли да гађају руску територију. Они од својих западних спонзора траже  ракете АТАЦМС (домета 300 километара) и "таурус" (домета 500 километара), које би додали ракетама "стормшедоу" којима већ располажу.

Ни САД у случају АТАЦМС-а ни Немачка у случају "тауруса" не желе да их испоруче Украјинцима, барем не још увек.

Како наводи "Ејжа тајмс", свако проширење сукоба представљало би огроман изазов за Украјину, којој већ недостаје људство. Нико не зна колико је отпорна влада у Кијевом нити колико још трупа она може да пошаље на фронт.

Незадовољство сукобом расте и у САД, пошто је он ојачао савез Русије и Кине, истрошио много војних ресурса и скренуо фокус са Азије. Како наводи "Ејжа тајмс", испорука оружја Украјини већ је успорила процес наоружавања Тајвана.