"Њујорк тајмс": Америка остаје жестоко подељена земља

Чинило се да су сазрели услови да републиканци остваре велику победу, али бирачи су имали другачије идеје о томе, оцењује "Њујорк тајмс" у једној од првих реакција на исход међуизбора у САД.

Републиканци су кампању, у којој су услови за демократе изгледали изразито неповољно, а то су највиша инфлација за протеклих 40 година и крајње непопуларан председник, окончали борећи се да освоје контролу над Представичким домом, што је минимум који би се могао назвати победом. То чини оштар контраст у односу на републиканске резултате у Представничком дому против председника Била Клинтона 1994. (54 места) и против председника Барака Обаме 2010. (63 места).

"Америка завршава ове изборе онако како је у њих и ушла: као жестоко подељена земља", која остаје заробљена у уском опсегу политичког спектра и која је незадовољна председником Бајденом, али и као земља која не жели да се у потпуности окрене 'политици подела', у складу са 'политиком коју промовише бивши председник Доналд Трамп'", тврди "Њујорк тајмс."

Благи укор за Бајдена

У првом тесту политичке атмосфере од напада на Капитол, после пандемије која је узнемирила друштво и одлуке Врховног суда која о абортусу, бирачи су изнудили предах, и то је исход који је за демократе раван победи.

Садашњи председник Бајден извукао се само са "благим укором", јер су бирачи показали да нису заинтересовани за "спаљивање сопствене куће", а то је политика који се увелико проширила Републиканском партијом, наводи "Њујорк тајмс."

Демократе су изборе означиле као референдум, али не о председнику Бајдену, већ о стању америчке демократије. Већина бирача није прихватила идеју да су избори из 2020. покрадени.

Трамп и његова странка остали су чврсти у оваквим тврдњама, наговештавајући да ће одбацити изборне резултате. Више од 200 оних који поричу резултате изборе из 2020. ступиће у јануару на дужност на државном нивоу. 

Границе толеранције према Трамповој политици

По трећи пут након 2018. и 2020. године, бирачи су показали границе своје толеранције према политици из Трампове ере, пише "Њујорк тајмс."

Поражени су неки од оних који су имали највише користи од подршке Трампу, попут Мехмета Оза, републиканског кандидата за Сенат у Пенсилванији, Дага Мастријана, републиканског кандидата за гувернера Пенсилваније и Дон Болдука, партијског кандидата за Сенат у Њу Хемпширу. 

Тако је у Њу Хемпширу посланик Крис Папас, умерени демократски кандидат, победио своју републиканску противкандидаткињу. У Северној Каролини демократа Вајли Никл неочекивано је победио Боа Хајнса, републиканца кога неки у Трамповом крилу странке виде као "звезду у успону."

Демократе су спречиле велики пораз

Све до краја међуизбора, републиканци су очекивали да ће проширити своју мапу освојених држава, "упадајући на плави (демократски) терен од Роуд Ајленда до Северозапада."

"У неким плавим државама управљање је једноставно пошло наопако", рекао је Дан Констон, председник Конгресног фонда за лидере, непосредно пре избора. "Реч је о лошем управљањем ковидом, дискутабилној политици у односу на полицију или школе које су предуго биле затворене..."

Демократе су, такође, "хвалиле своје успехе": поправке ауто-путева, обећање о почетку производње полупроводника, закон о безбедности оружја, помоћ ветеранима или ограничавање цене лекова за примаоце здравствене заштите.

Демократе су спречиле велики пораз, закључује "Њујорк тајмс", "делимично трансформишући међуизборе из референдума о непопуларном председнику у избор између демократских норми и екстремно десничарске алтернативе."