Свет
Макронов предлог и НАТО: Ко (не) шаље војску против Русије?
Иако је већина водећих европских земаља одбацила могућност распоређивања НАТО трупа у Украјини, изјаве појединих званичника указују да се о тој идеји све озбиљније разговара
Изјава француског председника Емануела Макрона да "није искључено" слање западних војника у Украјину изазвала је лавину реакција широм света, а чини се да већина његових западних колега није била одушевљена тим коментарима.
Француски председник је, између осталог, додао и да у овом тренутку нема консензуса око слања трупа, али и да је пораз Русије неопходан да би се осигурала "колективна безбедност Европе".
Сличне поруке послао је и Макронов премијер Габријел Атал, који такође није искључио слање војног особља у Украјину и додао да Париз "неће моћи да се помири" са победом Руске Федерације. "Ништа се не може искључити у рату који се води на вратима Европске уније", казао је Атал.
Изјаве француских званичника дошле дан након што је словачки премијер Роберт Фицо рекао да "поједине земље чланице ЕУ и НАТО" разматрају слање трупа у Украјину, додајући да војно особље из његове државе неће учествовати у борбама.
Представници влада више европских држава убрзо су реаговали на поруке из Париза, углавном се ограђујући од изјава француског председника.
Међу првима то је учинио немачки канцелар Олаф Шолц, који је рекао да су се учесници самита у Паризу сложили да "неће бити копнених трупа и војника послатих из ЕУ и НАТО земаља на украјинском тлу", као и да постоји консензус да "војници у (западним) земљама неће учествовати у рату".
Ни Вашингтон не планира слање трупа у Украјину, изјавила је портпаролка америчког Савета за националну безбедност Адријен Вотсон.
"Председник Бајден је био јасан да САД неће слати трупе да се боре у Украјини", рекла је она.
Сличне поруке су послали и премијери Пољске и Чешке, Доналд Туск и Петр Фијала, као и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.
"НАТО савезници пружају незапамћену подршку Украјини. Ми то радимо од 2014. и појачали смо напоре након инвазије, али нема планова за слање НАТО борбених трупа у Украјину", рекао је Столтенберг.
Могућност слања трупа одбацио је и премијер Шведске Улф Кристерсон, чија земља би ускоро требало да постане део НАТО-а, након што је мађарски парламент јуче ратификовао њихову апликацију за чланство.
"То сада уопште није релевантно. Уопште нема тих дискусија у Шведској", нагласио је он.
Слању трупа у Украјину успротивили су се и Шпанија, Италија, Хрватска, Грчка, Белгија и Словенија, као и председници Бугарске и Финске, Румен Радев и Саули Нинисто.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто био је можда и најексплицитнији у критикама изјаве француског председника.
"Чули смо вести са састанка у Паризу. Мађарска позиција је јасна и постојана: нисмо спремни за слање ни оружја ни војника у Украјину. Рат се не сме да се продубљује и шири, већ мора да се оконча", рекао је Сијарто.
Представници владе Велике Британије једини су остали донекле недоречени, а портпарол премијера Ришија Сунака је рекао да Лондон не планира слање "већег броја" војника у Украјину - чиме је признао да се одређени број британских војника већ налази у Украјини.
"Осим мањег броја војног особља које се налази у земљи и помаже оружаним снагама Украјине, нема планова за слање већег броја (војника)", рекао је он.
Једини европски званичник који је (макар индиректно) подржао француски предлог је литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис, који га је назвао "иницијативом вредном разматрања".
"Европска судбина се одлучује на бојним пољима Украјине. Оваква времена захтевају политичко вођство, амбицију и храброст да се размишља изван досадашњих оквира. Иницијатива иза састанка у Паризу је вредна разматрања", написао је он на Иксу.
Оштре реакције из Москве
Руски званичници оштро су критиковали Макронову изјаву, наводећи да би слање НАТО трупа у Украјину довело до директног сукоба тог савеза са Русијом.
"У том случају не треба да говоримо о вероватноћи, већ о неизбежности. Земље НАТО-а морају и да процене последице таквих акција и да тога буду свесне. Треба и поставити питање да ли то одговара њиховим интересима, и што је најважније, интересима грађана њихових земаља", поручио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је да се о слању војника уопште и разговара због недостатка резултата Кијева и помоћи која је стигла са Запада.
"У недостатку било каквих видљивих резултата у повећању помоћи Украјини у виду испоруке муниције и оружја, украјински званичници све се више сукобљавају", рекао је Лавров, подсетивши да не одобравају сви у Европи испоруке оружја Кијеву.
Ко жели да шаље НАТО трупе у Украјину?
Након изјава Макрона и Фица постало је јасно да се о могућности слања трупа у Украјину разговара, али није познато колико западних земаља подржава такав предлог.
Ако је веровати немачком министру одбране Борису Писторијусу, таквих држава у Паризу није било: "Верујем да би то допринело ескалацији, као и да је ово био само предлог за размишљање. Колико је мени познато, нико га није подржао".
Ипак, његове тврдње не делују претерано уверљиво, узимајући у обзир изјаве француског председника, али и литванског министра спољних послова.
Макронов предлог је, ипак, наишао на позитивне реакције на макар једном месту - у Кијеву, где је саветник председника Зеленског Михаил Подољак рекао да је Европа "свесна ризика од агресивне Русије".
"Започињање дискусије о могућности директне подршке Украјини од стране оружаних снага би требало гледати као жељу да се поставе прави приоритети и да се јасније нагласе ризици", рекао је он.
