Свет
Пријатељ Тонија Блера, ренесансни човек: "Фајненшел тајмс" о барону Џејкобу Ротшилду
Био је Ротшилд и причао је као неко из више класе, али је био скроман и са њим се лако разговарало, рекао је његов велики пријатељ Тони Блер
Када је прошлог маја лорд Џејкоб Ротшилд организовао ручак поводом 100. рођендана бившег америчког државног секретара Хенрија Кисинџера, у свом дворцу из 19. века у околини Бакингемшира, окупили су се бивши британски премијери Тони Блер и Џон Мејџор, титан приватног капитала Стивен Шварцман, медијски барони Руперт Мардок и Мајкл Блумберг и историчари Најал Фергусон и Сајмон Шама.
"Џејкоб је био најбољи и најпаметнији у генерацији и заузимао је јединствену позицију у финансијама, култури и филантропији", рекао је Шварцман за "Фајненшел тајмс", а рођендански ручак је показао Ротшилдову "запањујућу моћ окупљања" и "занимљиву и разнолику" природу многих које је сматрао пријатељима.
Четврти барон Ротшилд, који је умро у 87. години, био је динамичан инвеститор, колекционар и филантроп са мрежом без премца и шармом без напора, који се одвојио од породичне банке да би створио сопствену финансијску империју, наводи "Фајненшел тајмс" у некрологу милијардеру.
Рођен 1936. године, био је део велике европске јеврејске финансијске династије која је започела са Мајером Амшелом Ротшилдом 1760-их и траје већ седам генерација.
Џејкоб је од своје мајке Барбаре Хачинсон наследио естетски сензибилитет. Када су се његови родитељи развели, Ротшилдова мајка се поново удала за грчког сликара Николаса Гику, и он је одрастао окружен уметницима и интелектуалцима.
Ротшилдово васпитање било је привилеговано, али далеко од једноставног. У детињству је патио од дечје парализе и био је малтретиран на Итон колеџу током 1950-их, када је антисемитизам још био распрострањен међу енглеским вишим слојевима. Похађао је и Оксфорд. Након Оксфорда, Ротшилд је почео да ради у породичној банци али се око планова да прошири пословања банке сукобио са рођаком Евелин де Ротшилд.
Фрустриран што му планови нису прошли, Ротшилд је кренуо самостално 1980. године, продавши својих 11 одсто удела у НМ Ротшилд за 6,6 милиона фунти и изградивши "РИТ Капитал Партнерс", инвестициони труст који комбинује јавне и приватне инвестиције којим је председавао од 1988. до 2019. Његова тржишна капитализација је расла од 80 милиона фунти 1980. до око три милијарде фунти данас, подстакнута снажним перформансама и подржана базом акционара од више од 15.000 клијената.
Покушао је да купи "Бритиш Американ табако" 1989. да би две године касније основао садашњи "Сент Џејмс плејс", највећег британског менаџера богатства.
РИТ је постао средство за Ротшилда да инвестира свуда где је видео прилике. Рано је уочио потенцијал ризичног капитала и био је инвеститор од првог дана у "Секвоја капитал", "Бенчмарк капитал", као и азијско-пацифички фонд за приватни капитал "Хилхаус инвестмент". РИТ је основао хеџ фонд "Лансдаун партнерс", менаџера имовине ГАМ и "Гети".
"Џејкоб је заиста био ренесансни човек", каже Хауард Маркс, суоснивач компаније "Окутри капитал менаџмент" вредне 189 милијарди долара. "Имао је веома активан ум и велику радозналост. Био је веома добар инвеститор, отворен за различита и мало позната тржишта".
Ротшилд је такође био истакнути покровитељ уметности. Власништво над имањем Вадесдон - које је 1880-их изградио Фердинанд де Ротшилд - показало се као одличан креативни излаз за њега. Наследио је имање 1988. и финансирао га и у њему забављао све од краља Чарлса и краљице Камиле до Клинтонових, Ворена Бафета, Мадоне, Џејмса Дајсона и Арнолда Шварценегера.
"Био је Ротшилд и причао је као неко из више класе, али је био скроман и са њим се лако разговарало", рекао је Тони Блер за "Фајненшел тајмс".
У Вадесдону је било изложен велики део његове колекције: укључујући дела Алберта Ђакометија, Лусијана Фројда, Герчина, Бриџит Рајли и Дејвида Хокнија. Они су били супротстављени савременим комадима и авангардним наруџбама, као што је свадбена торта од 12 метара направљена од 25.000 ручно рађених керамичких плочица.
Ротшилд је 1985. именован за председника повереника Националне галерије коју је преуредио. Потом је био председник Меморијалног фонда националне баштине (1992-1998), где је надгледао донације у укупном износу од 1,2 милијарде фунти. Помогао је рестаурацију Сомерсет хауса, једног од лондонских неокласичних драгуља, и претворио га у центар за визуелне уметности...
Ротшилд је такође био активан у Израелу, обављајући функцију председника Јад Ханадива, породичне филантропске фондације са седиштем у Израелу, од 1989. до 2018. Она је обезбедила средства за изградњу Кнесета, Врховног суда и нове зграде Националне библиотеке, завршене прошле године.
"Џејкоб је био страствени присталица Израела, али је увек подржавао правду за Палестину и много је водио рачуна о томе шта се може учинити да се успостави мир", каже Блер.
Ротшилд је најпознатије име у финансијама премостио интелектуалном радозналошћу која је трајала до самог краја, наводи "Фајненшел тајмс". Према Блеру, "на једном нивоу Џејкоб би могао да изгледа веома величанствен... али су га занимали људи, занимали су га сви и све."
