Свет

Нови рат на Блиском истоку? Како ће Иран реаговати на убиство свог официра у Сирији

Упркос оштрој реторици, не би требало очекивати отворени сукоб између Израела и Ирана, као и већу ескалацију непријатељстава на Блиском истоку, наводе саговорници РТ Балкан
Нови рат на Блиском истоку? Како ће Иран реаговати на убиство свог официра у СиријиGetty © Morteza Nikoubazl/NurPhoto

Тензије на Блиском истоку (поново) су повећане након израелског ваздушног удара на ирански конзулат у сиријског престоници Дамаску, а читав регион се нашао корак ближе општем рату између Тел Авива и Техерана.

Напад, у ком је према најновијим подацима живот изгубило 14 људи, наишао је на оштре реакције земаља у региону, али и широм света. Међу страдалима је и високи ирански командант, званичник јединице Кудс Исламске револуционарне гарде Мохамед Реза Захеди, као и представници либанског Хезболаха.

Реч је о последњем у низу напада на територији Сирије, у којима је од почетка године погинуло 129 бораца, док је њих 47 повређено, показују подаци Сиријске опсерваторије за људска права. 

Ирански званичници су оштро критиковали напад, а осудама су се придружили и представници других блискоисточних земаља, као и Русија и Кина. Амерички Стејт департмент је "изразио забринутост" да ви напад могао да доведе до ескалације сукоба на Блиском истоку, док су Израелци демантовали да је реч о дипломатској исправи, тврдећи да је зграда служила као војна база јединице Кудс.

Израел већ деценијама сматра Иран својим главним противником на Блиском истоку и највећом претњом по сопствену безбедност. Њихови напади на мете повезане са иранском Исламском револуционарном гардом у Сирији и Либану последњих година су постали све учесталији.

Израел покушава да ескалира конфликт, Иран остаје уздржан

Србољуб Пеовић са Института за европске студије сматра да је циљ Израела био изазивање ескалације: "Рачуница у Тел Авиву је да је сада потребно да се изазове конфликт ширих размера како би се приморала интервенција САД."

Он додаје да администрација америчког председника Џозефа Бајдена не жели да се директно укључи у конфликт на Блиском истоку, као и да су односи два савезника последњих недеља затегнути - између осталог и због америчке одлуке да не уложи вето током недавног гласања Савета безбедности УН о Израелу.

Иранске власти су оштро осудиле напад на свој конзулат у Дамаску, а портпарол иранског Министарства спољних послова Насер Канани објавио је да иранска страна задржава право да лично одговори на израелски ваздушни напад.

"Иран задржава право да преузме контрамере и одлучи о врсти реакције и казни агресора", рекао је он.

Ипак, иза оштрих речи које последњих месеци долазе из Техерана крије се мало конкретних потеза, слажу се саговорници РТ Балкан. Од почетка рата у Појасу Газе прошлог октобра, Иран води опрезну политику и на сваки начин избегава да ескалира ситуацију у региону.

"Не верујем да ће Иран одговорити директно на овај напад, како би избегли директан конфликт са САД. Видели смо то и када је нападнута америчка база у Сирији, Иран је избегавао директан сукоб са Вашингтоном. Оно што је незгодно за Техеран  је да је ово један у дугом низу напада на иранске званичнике, али и на инфраструктуру. Тако је режим у Техерану под све већим притиском", наглашава Пеовић.

Са том констатацијом се слаже и новинар и колумниста РТ Балкан Борислав Коркоделовић.

"Иран ће се уздржати од неких већих подухвата против Израела. Техеран није жестоко одговорио ни приликом убиства генерала Сулејманија, мада су тада у питању били Американци", наглашава он.

Коркоделовић додаје да би евентуални одговор могао да дође од представника тзв. Осовине отпора, пре свега либанског Хезболаха и проиранских група у Ираку, али и јеменских Хута. Постоје наводи да су неки од тих покрета већ лансирали дронове у правцу израелских положаја.

"Верујем да ће остати на томе, мада ће бити жестоке реторике. Требало би обратити пажњу и на догађаје у Либану, пошто је Хезболах, уз Хуте, најозбиљнији противник Израелу од тих посредничких снага Ирана", истиче наш саговорник.

Хоће ли бити одговора?

Сукоб Израела и Хезболаха на либанској сиријској граници тиња већ неколико месеци, а обе стране повремено размењују ракетне и артиљеријске ударе. Иако је у последњих пет месеци живот изгубило нешто мање од 500 људи у Либану и Сирији, као и 14 израелских војника, тај конфликт и даље није ескалирао у отворени рат.

"Верујем да би евентуални одговор Хезболаха био условљен иранском политиком. Једини начин да Хезболах у овом тренутку реагује је да потпуно одбаци циљеве Ирана, што нисам сигуран да може тек тако да се деси. Хезболах је до сада уважавао иранску политику према Израелу, чак и када је то доводило до несугласица", сматра Србољуб Пеовић.

Он не верује да Хезболах не може да уђе у сукоб један на један са Израелом.

Борислав Коркоделовић с друге стране сматра да су акције Израела својеврсна провокација, пошто Тел Авив жели да увуче Техеран у отворени сукоб са Западом, пре свега са САД. Њихову тактику упоредио је са украјинским приступом у сукобу са Русијом.

"То су замке које би требало да увуку противнике у један отворенији сукоб између главних заштитника Израела и Украјине – то су западне земље предвођене САД. Међутим, Иран, као и Русија, до сада су се држали курса избегавања провокација, како Западу не би дали повода за ескалацију", наглашава он.

Коркоделовић додаје и да би један од одговора Ирана могао да буде и интензивнији развој својих нуклеарних капацитета: "То не значи да је циљ Ирана прављење нуклеарног оружја, али би у овом тренутку то могао да буде најснажнији, макар симболичан одговор и Израелу и САД."

image