![Тихи рат Бајдена и Нетанјахуа: Спрема ли Вашингтон промену владе у Израелу?](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.03/thumbnail/65ef3e66b1dabed99a08b10e.jpg)
Нови рат на Блиском истоку? Како ће Иран реаговати на убиство свог официра у Сирији
![Нови рат на Блиском истоку? Како ће Иран реаговати на убиство свог официра у Сирији](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.04/thumbnail/660c2ffc1882f4e68e0bca9c.jpg)
Тензије на Блиском истоку (поново) су повећане након израелског ваздушног удара на ирански конзулат у сиријског престоници Дамаску, а читав регион се нашао корак ближе општем рату између Тел Авива и Техерана.
Напад, у ком је према најновијим подацима живот изгубило 14 људи, наишао је на оштре реакције земаља у региону, али и широм света. Међу страдалима је и високи ирански командант, званичник јединице Кудс Исламске револуционарне гарде Мохамед Реза Захеди, као и представници либанског Хезболаха.
Реч је о последњем у низу напада на територији Сирије, у којима је од почетка године погинуло 129 бораца, док је њих 47 повређено, показују подаци Сиријске опсерваторије за људска права.
Ирански званичници су оштро критиковали напад, а осудама су се придружили и представници других блискоисточних земаља, као и Русија и Кина. Амерички Стејт департмент је "изразио забринутост" да ви напад могао да доведе до ескалације сукоба на Блиском истоку, док су Израелци демантовали да је реч о дипломатској исправи, тврдећи да је зграда служила као војна база јединице Кудс.
Израел већ деценијама сматра Иран својим главним противником на Блиском истоку и највећом претњом по сопствену безбедност. Њихови напади на мете повезане са иранском Исламском револуционарном гардом у Сирији и Либану последњих година су постали све учесталији.
Израел покушава да ескалира конфликт, Иран остаје уздржан
Србољуб Пеовић са Института за европске студије сматра да је циљ Израела био изазивање ескалације: "Рачуница у Тел Авиву је да је сада потребно да се изазове конфликт ширих размера како би се приморала интервенција САД."
![Тихи рат Бајдена и Нетанјахуа: Спрема ли Вашингтон промену владе у Израелу?](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.03/thumbnail/65ef3e66b1dabed99a08b10e.jpg)
Он додаје да администрација америчког председника Џозефа Бајдена не жели да се директно укључи у конфликт на Блиском истоку, као и да су односи два савезника последњих недеља затегнути - између осталог и због америчке одлуке да не уложи вето током недавног гласања Савета безбедности УН о Израелу.
Иранске власти су оштро осудиле напад на свој конзулат у Дамаску, а портпарол иранског Министарства спољних послова Насер Канани објавио је да иранска страна задржава право да лично одговори на израелски ваздушни напад.
"Иран задржава право да преузме контрамере и одлучи о врсти реакције и казни агресора", рекао је он.
![](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.04/original/660c38592292a74b9b07f747.jpg)
Ипак, иза оштрих речи које последњих месеци долазе из Техерана крије се мало конкретних потеза, слажу се саговорници РТ Балкан. Од почетка рата у Појасу Газе прошлог октобра, Иран води опрезну политику и на сваки начин избегава да ескалира ситуацију у региону.
"Не верујем да ће Иран одговорити директно на овај напад, како би избегли директан конфликт са САД. Видели смо то и када је нападнута америчка база у Сирији, Иран је избегавао директан сукоб са Вашингтоном. Оно што је незгодно за Техеран је да је ово један у дугом низу напада на иранске званичнике, али и на инфраструктуру. Тако је режим у Техерану под све већим притиском", наглашава Пеовић.
Са том констатацијом се слаже и новинар и колумниста РТ Балкан Борислав Коркоделовић.
"Иран ће се уздржати од неких већих подухвата против Израела. Техеран није жестоко одговорио ни приликом убиства генерала Сулејманија, мада су тада у питању били Американци", наглашава он.
Коркоделовић додаје да би евентуални одговор могао да дође од представника тзв. Осовине отпора, пре свега либанског Хезболаха и проиранских група у Ираку, али и јеменских Хута. Постоје наводи да су неки од тих покрета већ лансирали дронове у правцу израелских положаја.
"Верујем да ће остати на томе, мада ће бити жестоке реторике. Требало би обратити пажњу и на догађаје у Либану, пошто је Хезболах, уз Хуте, најозбиљнији противник Израелу од тих посредничких снага Ирана", истиче наш саговорник.
Хоће ли бити одговора?
Сукоб Израела и Хезболаха на либанској сиријској граници тиња већ неколико месеци, а обе стране повремено размењују ракетне и артиљеријске ударе. Иако је у последњих пет месеци живот изгубило нешто мање од 500 људи у Либану и Сирији, као и 14 израелских војника, тај конфликт и даље није ескалирао у отворени рат.
"Верујем да би евентуални одговор Хезболаха био условљен иранском политиком. Једини начин да Хезболах у овом тренутку реагује је да потпуно одбаци циљеве Ирана, што нисам сигуран да може тек тако да се деси. Хезболах је до сада уважавао иранску политику према Израелу, чак и када је то доводило до несугласица", сматра Србољуб Пеовић.
Он не верује да Хезболах не може да уђе у сукоб један на један са Израелом.
Борислав Коркоделовић с друге стране сматра да су акције Израела својеврсна провокација, пошто Тел Авив жели да увуче Техеран у отворени сукоб са Западом, пре свега са САД. Њихову тактику упоредио је са украјинским приступом у сукобу са Русијом.
![](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.04/original/660c38a84aba867536061d8f.jpg)
"То су замке које би требало да увуку противнике у један отворенији сукоб између главних заштитника Израела и Украјине – то су западне земље предвођене САД. Међутим, Иран, као и Русија, до сада су се држали курса избегавања провокација, како Западу не би дали повода за ескалацију", наглашава он.
Коркоделовић додаје и да би један од одговора Ирана могао да буде и интензивнији развој својих нуклеарних капацитета: "То не значи да је циљ Ирана прављење нуклеарног оружја, али би у овом тренутку то могао да буде најснажнији, макар симболичан одговор и Израелу и САД."