За Американце су и кинески аутомобили шпијуни: Разматрају забрану увоза

После кинеског ТикТока, изгледа да је ред дошао и на америчку забрану електричних аутомобила услед бојазни да би технологија возила снимала америчке градове и прикупљала осетљиве личне податке.

До сада је са различитих инстанци било позива да се повисе царине на увоз електричних возила из Кине, али ниједан представник Конгреса није захтевао забрану увоза.

Бела кућа је још у фебруару навела да ће истражити наводе да би кинески аутомобили на америчком тржишту представљали ризик по националну безбедност.

"Постоји забринутост да би технологија у кинеским возилима могла да прикупи велике количине осетљивих података о власницима и путницима. Камере и сензори могу да прикупе детаљне информације о америчкој инфраструктури, док се возила даљински могу онеспособити", навела је Бела кућа у образложењу покретања истраге.

И од америчког председника Џозефа Бајдена све чешће се захтева да забрани или ограничи увоз кинеских електричних аутомобила. Бајден је својевремено нагласио да неће дозволити да кинески производи преплаве америчко тржиште, што амерички политички аналитичари виде као део предизборне тактике уочи новембарских председничких избора.

Пред одржавање избора, кинеским компанијама се противе и амерички авио-превозници, сматрајући да би исход гласања могао да одреди даљи ток трговинског рата са Пекингом.

Амерички сенатор из редова демократа Шерод Браун позвао је Бајдена да забрани увоз кинеских електричних аутомобила на територији САД.

"Електрична возила из Кине су егзистенцијална претња националној аутомобилској индустрији. Не можемо дозволити ту превару", написао је Браун на Иксу. Браун је уједно и председник банкарског комитета у Сенату и поред тога што заступа интересе Охаја, послује у аутомобилској индустрији и на новембарским изборима покушаће да освоји четврти мандат.

Он није једини који тражи преиспитивање пословања са Кином.

Кина је, како пише Би-Би-Си, највећи светски произвођач аутомобила и у трци са Јапаном да буде и највећи извозник.

Са друге стране, Браун, који у Сенату заступа интересе Охаја, послује у аутомобилској индустрији и на новембарским међуизборима покушаће да освоји четврти мандат.

Он није једини који тражи преиспитивање пословања са Кином.

Љути и авио-превозници

Највеће америчке авио-компаније затражиле су од Бајденове администрације да не одобрава нове летове између САД и Кине због, како су истакли, штетне антиконкурентске политике која их ставља у неповољан положај.

"Ако дозволимо раст кинеских авио-компанија без бриге о једнаком приступу тржишту, летови ће бити њихови, на штету наших радника и предузећа", наводи се у заједничком саопштењу америчких авио-превозника.

Трамппв трговински рат и последице

С обзиром на то да су две највеће светске економије у "трговинском рату" од 2018. године, када је администрација тадашњег председника САД Доналда Трампа увела царине на кинеску робу у вредности од 360 милијарди долара.

Пекинг је узвратио са царинама у износу од 100 милијарди долара на америчке производе.

Бајден је задржао скоро све уведене тарифе, док су у 2023. години, САД од Кине пазариле робу у вредности од 427 милијарди долара, што је пад од 20 одсто.

Истовремено, амерички извоз у Кину је опао за четири одсто, на 148 милијарди долара.