Руски поглед на хрватске изборе: Неочекивани резултати са очекиваним последицама

Владајућа странка хрватског премијера Андреја Пленковића Хрватска демократска заједница (ХДЗ) добила је 60 од 151 места на парламентарним изборима, што теоретски јесте победа, али странка се надала бољем резултату, а опозиција фијаску владајуће партије, пише руски сајт "Катехон".

Ова странка је на претходним изборима 2020. године освојила 66 посланичких места. Подршка ХДЗ је опала. Али, повећано је учешће грађана у политичком животу Хрватске: излазност је била 61,83 одсто, у поређењу са 47 одсто 2020. године.

Ови избори су проглашени до сада најмање предвидљивим у Хрватској. Њихов исход многима није био очигледан. За премијера је предложен садашњи председник земље Зоран Милановић, који је одредио и датум одржавања избора, 17. априла.

Милановић: Одлука Уставног суда је припрема за државни удар, против воље грађана нема "правног лека"

Уставни суд је саопштио да Милановић прво мора да се повуче са места председника како би могао да се кандидује за парламент. Међутим, Милановић је то игнорисао, остао је на свом месту и продужио изборну кампању. Опозициона Социјалдемократска партија (СДП), чији је лидер пре избора за председника био Милановић, на претходним изборима заузела је друго место и добила 42 мандата.

Највећа стопа инфлације у еврозони, недостатак радне снаге, илегална миграција, корупција

Лидер СДП Пеђа Грбин признао је да се та странка надала бољем резултату: "Ово није крај. Пред нама су дани, недеље, или можда месеци преговора, а они ће довести до промена које ће Хрватску учинити бољим местом."

Реч је о формирању већинске коалиције. СДП и ХДЗ настојаће да склапају коалиције са другим странкама. Конзервативна партија Отаџбински покрет заузеће 14 места у парламенту, странка Мост 11, а зелени окупљени у странку "Ми можемо!" 10.

Истарска демократска заједница, Независна платформа Север и независна либерална странка Фокус добили су неколико мандата. Српска, италијанска и мађарска странка могу да рачунају на неколико од укупно осам мандата који су додељени националним мањинама. Странка актуелног премијера Пленковића очекивала је да ће добити већину мандата.

Милановић се огласио први пут након избора: Трају разговори, хрватски грађани желе промену

И после избора остаје неизвесност: опозиционе странке имају разлога да подрже или одбију да подрже ХДЗ. Пленковић и његове колеге подржавају проевропски курс, укључујући и питање Украјине. Хрватска се придружила санкцијама Русији и учествује у помоћи кијевском режиму. Многе странке схватају да има економског смисла бити солидаран са ЕУ. То посебно важи за левичарске партије, које имају исте погледе на спољну политику и низ других питања као и већина чланица ЕУ.

С друге стране, земља се последњих година бори са највећом стопом инфлације у еврозони, недостатком радне снаге, илегалном миграцијом и корупцијом. Ово последње је посебан проблем за главни град Загреб.

Током два Пленковићева мандата на челу владе, око 30 министара је смењено због оптужби за корупцију, злоупотребу фондова ЕУ и губитке у државним компанијама. Хрватска се сматра упориштем корупције у Европи.

Последњи скандал везан је за именовање блиског сарадника ХДЗ Ивана Турудића на место главног тужиоца. То је изазвало незадовољство опозиције и масовне уличне протесте.

Неће бити великих промена у хрватској политици

Корупцијски скандали повезани са актуелном владом повећавају шансе СПД да организује већинску владу. Милановић је више пута оптуживао ЦДУ за "масовну крађу" јавних средстава. И сам Милановић је од 2011. до 2016. био премијер и није био умешан у велике корупционашке афере. Његова политика се може назвати популистичком, јер је осудио руске акције у Украјини, али не одобрава политику Запада ни доделу средстава и оружја кијевском режиму.

Милановић је спречио украјинску војску да се обучава у Хрватској. Такође, он мисли да се слоган "Слава Украјини" не разликује много од усташког поздрава "За дом спремни".

Милановић у великој мери подржава ЕУ, уколико не рачунамо питање Украјине. Такође је изјавио да не види смисао у увођењу санкција Москви. Уколико Милановић још једном постане премијер Хрватске, још једна држава чланица ЕУ и НАТО имаће шефа владе попут Мађара Виктора Орбана или Словака Роберта Фица, који ће, ако је могуће, блокирати одлуке ЕУ.

Пленковић: Нема теоретске шансе да СДП формира владу

Ипак, без обзира да ли ће ХДЗ успети да формира већинску владу или не, Хрватска ће наставити свој прозападни курс. Обе странке желе да наставе тим путем. Разлика између владавине ХДЗ и СДП је само у нијансама. Хрватска, закључује руски сајт, осећа да је економски зависна од ЕУ и НАТО, због чега неће бити никаквог заокрета у хрватској политици.