Ситуација из дана у дан све тежа: Премијер Шведске позвао грађане да штеде струју

Премијер Шведске Улф Кристерсон апеловао је на грађане да штеде струју јер хладно време повећава потражњу, иако је електромрежа "Свенска крафнат" саопштила да тренутно нема непосредне опасности од несташице електричне енергије.

"Како постаје све хладније, ризици су све већи, а ситуација се из дана у дан погоршава, посебно јер је највећи шведски нуклеарни реактор Оскарсхамн угашен", рекао је Кристерсон на конференцији за новинаре, преноси Ројтерс.

Он је нагласио да је велики број Швеђана штедео струју само да би смањио трошкове, а да је то сада неопходно како би се ублажио ризик од искључења.

Реактор Оскархамн 3 је угашен због техничког одржавања до 18. децембра, док ће Ригнхалс 3 радити са пола капацитета током предстојећег викенда.

Оператер Свенска Крафтнат је у саопштењу навео да други извори енергије, али и увоз могу заменити изгубљену производњу.

"Ми и иначе много извозимо, али сада видимо предности могућности да увозимо преко интерконектора који нас повезују са другим земљама", рекао је оперативни директор Понтус де Маре.

Власти широм Европе, где су температуре све ниже, брину јер не знају да ли ће имати довољно енергената због поремећаја у снабдевању који су настали након сукоба у Украјини, пише Ројтерс.

Европска енергетска криза неће довести до промена само на тржиштима енергената, већ и до геополитичког размештања на светском нивоу, пише економски портал "Оилпрајс".

Свет пролази кроз "глобалну кризу чија комплексност и дубина су без преседана", пише у годишњем извештају Међународне енергетске агенције (ИЕА), у ком такође пише да "нема повратка на ситуацију каква је била некад", пре економских шокова изазваних пандемијом вируса корона и сукобом у Украјини, наводи овај портал.

Одлуке европских држава да уведу санкције и обуставе увоз енергената из Русије довеле су њихове привреде у тежак положај. Цене гаса тренутно су шест пута веће од вишегодишњих просека, док би скок реалних цена енергената од само десет одсто довео до повећања смртности од 0,6 одсто током просечне зиме, односно око 100.000 смртних случајева више широм Европе, показују резултати истраживања објављеног у "Економисту".