Стечај Алта банке: Шта то значи за грађане и привреду

Народна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци и донела решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка. Управљање банком пренето је на Агенцију за осигурање депозита, а штедише ће бити обавештене о начину исплате осигураних депозита.

Народна банка Србије одузела дозволу за рад Алта банци

Главна и одговорна уредница магазина "Бизнис" и "Економетар" Радојка Николић објаснила је за РТС да клијенти банке тренутно не могу да подижу новац нити да обављају уобичајене банкарске трансакције.

"Онога момента када се објави стечај, практично су све експозитуре затворене, банкомати више не раде и ништа што је у вези са том банком не може да се реализује", навела је она.

Депозити физичких лица, предузетника, микро, малих и средњих предузећа законски осигурани су до износа од 50.000 евра, а Агенција за осигурање депозита исплату ће започети најкасније седам радних дана од доношења судског решења о отварању стечаја.

Шта се дешава са штедњом и кредитима грађана

"Што се тиче депозита, према одлукама Народне банке Србије осигурани су сви депозити који су до 50.000 евра по једном рачуну. Дакле, ако неко има више рачуна у банци, а до износа од 50.000 евра, добиће обавештење код које друге пословне банке могу да подигну та средства, односно где ће се та средства налазити", рекла је Николић.

Након одузимања дозволе огласила се Алта банка: Када почиње исплата осигураних депозита

Она је нагласила да одузимање дозволе за рад банци не значи да престају обавезе грађана који у њој отплаћују кредите.

"Људи ће морати да наставе отплату кредита. То не значи да су њихове обавезе према банци прекинуте. Добиће информације како и на које рачуне ће наставити да уплаћују своје рате. Обавезе клијената који имају кредите овим нису престале", нагласила је и додала да ће клијенти морати да сачекају званичне инструкције о даљем измиривању обавеза.

Шта је са уплатама рачуна за струју

Одузимање дозволе Алта банци отворило је и питање плаћања рачуна за електричну енергију у Београду, будући да су грађани до сада уплате ЕПС-у обављали преко рачуна у тој банци.

Николићева наводи да би, према принципима који се примењују приликом уласка банке у стечај, уплате обављене до поноћи претходног дана требало да буду признате као измирене обавезе. Ипак, наглашава да ће техничке детаље о евидентирању уплата моћи да потврди "Електропривреда Србије".

ЕПС је у међувремену обавестио купце на гарантованом снабдевању са подручја Београда да од октобарског рачуна користе нови текући рачун за уплату електричне енергије, који важи и за измирење ранијих дуговања.

Ко је све имао рачуне у Алта банци

Радојка Николић оцењује да је одузимање дозволе за рад Алта банци значајан потрес за домаћи финансијски систем, пре свега због великог броја предузећа и институција које су пословале преко те банке.

"То је заиста велики удар за финансијски систем код нас, без обзира на утешне објаве Народне банке Србије да су предузете све мере. Није реч само о ЕПС-у, већ су и друга државна предузећа и институције имали рачуне у Алта банци", истиче Николићева.

Међу клијентима банке, како наводи, били су Министарство унутрашњих послова, Паркинг сервис и АМСС, као и бројне друге компаније.

"Ово је значајан потрес с обзиром на то да је МУП био један од клијената. Колики број је ту запослених који су примали плату преко ове банке. То је велики, велики обухват. Исто тако су се у клијенте ове банке убрајала и предузећа као што је Паркинг сервис, па Ауто-мото савез Србије и тако даље. Још много фирми су били депоненти ове банке, зато је она нагло и расла", напомиње Николићева.

Шта ће бити са Алта групом и трговинским ланцима

Посебно питање, према оцени Радојке Николић, јесте како ће одузимање дозволе за рад банци утицати на пословање целе Алта групе, која је присутна у више привредних делатности.

"Веома важна ствар је шта ће се дешавати са целом Алта групом, јер та група послује у различитим делатностима, од грађевинарства до трговине", указује Николићева.

Подсећа да је група недавно преузела управљање трговинским ланцима Идеа, Рода и Меркатор, који су раније припадали "Фортенова групи".

"Оно што се догодило са банком посредно ће утицати и на пословање целе групе, а тиме и на рад ових маркета, који заузимају значајан део тржишта у Србији", оцењује Николићева.

"Ово је заиста велики потрес за систем, без обзира на сва уверавања да ће све бити у реду, јер је реч о ланцу потреса које би ова одлука могла да изазове за целу групу", поручује Радојка Николић.

Компаније у неповољнијем положају

За разлику од грађана чији су депозити осигурани до 50.000 евра, компаније које имају значајна средства у Алта банци могле би, према оцени Николићеве, да се суоче са проблемима приликом наплате потраживања.

"Компаније које су пословале преко Алта банке могу бити у проблему, јер ће се намиривати из стечајне масе. Питање је колико ће од те стечајне масе остати", упозорава Николићева.

Колико Алта банка има имовине

Банка, која је 100 одсто у власништву Алта груп доо Давора Мацуре, располаже значајном билансном имовином, и има неколико делатности и повезаних привредних субјеката.

Према последњим унетим подацима из јавних финансијских извештаја Народне банке Србије за 2026. годину, укупна билансна актива Алта банке а.д. Београд износила је око 214,93 милијарде динара (што је близу 1,65 милијарди евра).

Алта банка је у 2025. години остварила нето добит од око 1,37 милијарди динара (око 11,6 милиона евра), што је благи пад у односу на 2024. годину када је износио 1,60 милијарди динара (око 12,1 милиона евра).

Према финансијским показатељима за 2025. годину, укупна актива Алта банке износила је 1,6 милијарди евра (око 194 милијарде динара). То је скок од скоро 60 посто само током 2025. године.

Нето приход од камата износио је око 3,2 милијарде динара. Нето приход од накнада и провизија је достигао, такође, око 3,2 милијарде динара.