Економија
"Економист": Тамни вилајет, централне банке се суочавају са мучним компромисом
Банке ће морати да бирају између финансијске нестабилности и високе инфлације, што није био план
Посао централних банкара је да банке држе стабилним и инфлацију ниском. Данас се суочавају са огромном губитком на оба фронта. Инфлаторно чудовиште је још неукроћено, а финансијски систем изгледа несигурно.
Тврдоглаво висока инфлација навела је Федералне резерве (ФЕД) да прошле седмице повећају каматне стопе за четвртину процентног поена, мање од недељу дана након што је и Европска централна банка подигла стопе.
ФЕД је реаговао неколико дана након што су три средње америчке банке пропале, а "Креди Свис", велика стара швајцарска банка са више од 500 милијарди франака (545 милијарди долара) имовине, упала је у хаос из ког се, колико толико извукла, спајањем са ривалом УБС. Банкари предвођени Џејмијем Дајмоном, шефом "Џеј Пи Морган Чејса", покушавају да ојачају "Прву републичку банку", следећу домину која се колеба, пише "Економист".
Проблем је у томе што два циља централних банкара изгледају све контрадикторније. Све осим највећих америчких банака трпе последице виших каматних стопа. Скупљи новац је смањио вредност њихових портфеља хартија од вредности и учинио вероватнијим да ће депоненти побећи у велике банке или фондове тржишта новца.
Смањење каматних стопа помогло би банкама; тако и подржавање финансијског система. Али било која опција би додатно стимулисала економију и погоршала инфлацију, наводи "Економист".
Није требало да буде овако. Нова правила уведена након финансијске кризе 2007-2009. имала су за циљ да спрече да пропаст банака угрози економију и финансијски систем. То је, заузврат, требало да остави монетарну политику слободном да се фокусира на раст и инфлацију. Али план није успео, приморавајући централне банке да изврше мучан чин балансирања.
Добар пример тога је крах "Креди Свиса", наводи "Економист". Регулатори би требало да буду у стању да уредно, током викенда, "среде" банку која пропада пратећи план брисања акционара и отписивања конвертибилних обвезница (или њихово претварање у власнички капитал). Али пропаст швајцарског зајмодавца посејала је неизвесност и конфузију.
Уместо да угасе банку, швајцарски званичници су вршили притисак на УБС да је купи, обезбеђујући великодушне зајмове и гаранције које подржавају порески обвезници да би посао успео, па чак и доневши закон који ће услове учинити "непропусним".
Иако су регулатори отписали конвертибилне обвезнице банке, акционари су и даље примили 3,2 милијарде долара, што је променило очекивану предност власника обвезница над акционарима. Једно читање ситних слова уговора о обвезницама је да је ова инверзија била дозвољена.
Иако су регулатори у Британији и ЕУ брзо поручили да ће поштовати уобичајени редослед кредитора, швајцарско одступање од норме неизбежно је пољуљало веру инвеститора, стварајући сумњу шта би се могло догодити са следећим банкротом.
Америчко импровизовано спасавање свих штедиша "Силикон вели банке" и "Сигначур банке" такође може да има корозивни ефекат, наводи "Економист".
Депозити изнад горње границе од 250.000 долара по клијенту нису формално осигурани од стране савезне владе. Али нико није сигуран који би већи депоненти били спашени ако би банка пропала. Џером Пауел, председник Феда, рекао је прошле седмице да депоненти "треба да претпоставе" да су безбедни. Истог дана министарка финансија Џенет Јелен, рекла је да се проширење осигурања на све депоненте не разматра. У међувремену, Фед је позајмио 165 милијарди долара кроз своје нове великодушне шеме позајмљивања, које штите банке од ризика држања дугорочних хартија од вредности.
За сада делује да ће "Прва републичка банка" преживети без веће државне интервенције. Без обзира на то, комбинација мука банака и регулаторне несигурности могла би још да нашкоди економији, наводи лист.
Један од извора прооблема могу бити америчке мале и средње банке. Они са мање од 250 милијарди долара имовине чине око половину свих банкарских средстава и 80 одсто кредита за комерцијалну имовину, сектор који је био рањив због пандемије.
Ако мање банке наставе да губе депозите или ако треба да прикупе капитал, јер инвеститори или регулатори сумњају у њихову сигурност, онда би могле да ограниче кредите које дају, успоравајући привредни раст и инфлацију.
Други разлог за забринутост су кредитна тржишта. Додатни приноси које плаћају најризичније фирме за задуживање су порасли и на неким тржиштима кредити изгледа да пресушују. Забринутост због строжих финансијских услова довела је до тога да тржишта смање своје опкладе на високу инфлацију чак и ако дође до спуштања каматних стопа.
Док процењују ове несигурне економске изгледе, централне банке такође морају да буду опрезне у вези са сигналима које шаљу. Пошто регулишу банке, имају посебан увид у здравље финансијског сектора.
Један од разлога зашто је Фед био у праву, јер је ове недеље подигао стопе био је тај што би оштар заокрет изазвао панику да централна банка зна нешто што тржишта не знају, објашњава "Економист".
Куда сад? Основни циљ је да се поправи регулатива тако да централне банке остану слободне да се боре против инфлације. Велики задатак је поново размотрити мере, које обезбеђују да се пропадање једне банке не прелива у другу.
Ако је потребно, креатори политике морају бити у могућности да докапитализују банку која пропада тако што ће отписати обвезнице или их претворити у власнички капитал. И требало би да буде јасно да ће акције прво бити потпуно отписане.
У Америци је привлачност осигурања свих штедиша у томе да они немају подстицај да беже из мањих банака. Али прави проблем су слаба правила о капиталу за банке са активом испод 700 милијарди долара и неадекватно планирање пропасти банака са испод 250 милијарди долара. Понуда универзалног осигурања депозита без решавања ових проблема би подстакла претерано преузимање ризика. Банке би остале крхке, али би биле ослобођене сваке контроле великих штедиша.
Док се банке не поправе, креатори монетарне политике немају другог избора него да узму у обзир опасности које представљају по економију.
Фед мора пажљиво да испита кредитно понашање погођених банака и да га угради у своје економске прогнозе, као и да пажљиво прати кредитна тржишта. Била би грешка прекинути борбу против инфлације да бисмо сачували банке, наводи "Економист".
Али инфлацију такође треба обарати на контролисан начин, а не као резултат хаоса финансијске кризе и економске агоније коју би она донела. Централни банкари су се већ суочили са уским путем до успеха. Јаруге са обе стране постале су дубље.
