Шта је амерички плафон дуга?

Сједињене Америчке Државе се убрзано приближавају року до ког Конгрес мора да усвоји споразум, који су током викенда постигли демократски председник Џозеф Бајден и лидер републиканаца у Конгресу Кевин Макарти, о суспендовању владиног лимита дуга од 31,4 билиона долара или ризиковању катастрофалног неизвршења обавеза, пише Ројтерс.

Када је достигнута граница дуга?

Вашингтон редовно поставља ограничење федералног задуживања. Тренутно, плафон је отприлике једнак 120 одсто годишње економске производње земље (БДП). Дуг је достигао тај плафон у јануару, а Министарство финансија је испуњавало обавезе само донекле, обустављајући улагања у неке савезне пензионе фондове, док је наставило да се задужује од инвеститора.

Министарство финансија је у петак упозорило да би земља могла да остане без новца већ 5. јуна. Раније је прогноза за банкрот била 1. јун.

Пошто Министарство финансија позајмљује близу 20 центи за сваки долар који потроши, Вашингтон би у том тренутку почео да касни са исплатама зајмодавцима, грађанима или и једним и другим.

Да ли граница дуга ичему служи?

Неколико земаља у свету има законе о горњој граници дуга, а периодично укидање ограничења задуживања од стране Вашингтона само им омогућава да плате потрошњу коју је Конгрес већ одобрио.

Министарка финансија Џенет Јелен и други стручњаци за политику позвали су Вашингтон да елиминише ограничење, јер оно представља бирократски печат на већ донете одлуке.

Неки аналитичари су предложили да Министарство финансија заобиђе кризу тако што ће исковати платинасту кованицу од више билиона долара и ставити је на владин рачун, што је идеја за коју многи мисле да није добра. Постоје и они који сматрају да сам плафон дуга крши Устав САД. Али ако би се Бајденова администрација позвала на тај аргумент, који укључује 14. амандман, уследила би правна битка.

Бела кућа је одбацила обе идеје као неизводљиве у овој фази.

Шта се дешава када Вашингтон више не може да позајмљује новац?

Глобална финансијска тржишта била би жестоко уздрмана јер би инвеститори довели у питање вредност америчких обвезница, које се сматрају међу најсигурнијим инвестицијама и служе као "грађевински блокови" за светски финансијски систем.

Америчка економија би готово сигурно запала у рецесију ако би влада била принуђена да пропусти исплате попут плата војника или социјалних давања за старије. Економисти сматрају да би милиони Американаца остали без посла. Агенције за процене су упозориле да би могле да смање суверени кредитни рејтинг САД - као што се догодило у претходном обрачуну из 2011. - а инвеститори би избегавали неке америчке дужничке хартије од вредности које доспевају на наплату у наредним недељама, јер би покушали да избегну доспеће обавеза када је ризик од неиспуњења дуга највећи.

Како су САД дошле до овде?

Републиканци, који имају тесну већину од 222-213 у Представничком дому, крајем априла су усвојили закон којим би се повећала граница дуга, али и успоставила велика смањења потрошње у наредној деценији.

Предлог закона нема шансе да буде одобрен у америчком Сенату који контролишу демократе. Макарти и Бајден су се током викенда сложили око оквирног споразума о суспендовању ограничења задуживања на две године и ограничавању потрошње, али се суочавају са примедбама најпристраснијих посланика у обе странци.

Ова "песма" није нова?

Ова врста проблема била је део америчке политике деценијама, али се значајно погоршала након што су фискални "јастребови" у Републиканској странци ојачали од 2010.

У обрачуну 2011, републиканци у Представничком дому успешно су искористили горњу границу дуга да извуку оштра ограничења дискреционе потрошње од демократског председника Барака Обаме.

Ограничења потрошње остала су на снази већи део остатка деценије, али је ова епизода узнемирила инвеститоре и довела до историјског смањења кредитног рејтинга САД.