Економија
Да ли ће Европа, после руског, остати и без америчког гаса?
Амерички природни гас, који је до сада деловао као сигурна, иако скупља опција, у потрази за заменом за руски гас, постаје све теже доступан
План Европе да се дистанцира од руског гаса, чини се да је пун рупа, јер ЕУ, која је зависна од туђег енергента мења један ризик за други. Критичари сматрају да је ослањање на амерички течни гас била лоша одлука и да је требало да се више посвете обновљивим изворима енергије. Амерички природни гас, који је до сада деловао као сигурна, иако скупља опција, да замени количине које су раније стизале из Русије, постаје све теже доступан.
Бела кућа је у петак објавила одлуку да заустави одобравање нових извозних дозвола за течни природни гас, или ЛНГ, усред реакције бирача који су оријентисани на заштиту животне средине.
Ова пауза би заправо могла бити још један ударац за ионако нестабилно снабдевање старог континента. Раније је Украјина поново запретила да од краја 2024. године, више неће продужавати уговор о испоруци руског гаса европским земљама преко њене територије, наводећи да постојећи уговор до сада није раскинут само због европских партнера и земаља које немају алтернативу за руске енергенте. С обзиром на актуелну ситуацију, када су сви остали гасоводи, а пре свих Северни ток, ван употребе прекид транзита преко Украјине практично би значио да Европи преостаје једино Турски ток.
"Блумберг" пише да, иако су САД главни савезник Г7 са ненадмашним економским утицајем и релативном политичком стабилношћу, превелика зависност чак и од пријатељске нације носи ризике.
Одлука Европе да замени руски гас америчким ЛНГ уместо чвршћег окретања ка обновљивим изворима значи да њена енергетска безбедност остаје зависна од фактора који су далеко ван њене контроле, попут сезоне урагана на Атлантику или политичких превирања у Вашингтону.
Да би набавили гориво које је кључно за грејање европских домова, производњу енергије и задовољење потреба њене индустрије, трговци енергијом сада морају да урачунају догађаје у деловима света који су хиљадама миља далеко.
Европа је заменила један потенцијални проблем другим, остављајући свој енергетски систем рањивим и изложеним спољним факторима на које не може да утиче.
Подсетимо, администрација Џоа Бајдена је била предусретљива према Европи када је одлучила да казни Москву одустајањем од руских енергената и обећала је да ће задовољити њихову тражњу. Још се не зна да ли ће нова одлука, сада приморати било коју компанију да трајно повуче своје планове за извоз гаса у ЕУ.
"Блумберг" пише да би Бајден, ако буде поново изабран, могао да дозволи да се процес настави, уколико себи обезбеди останак на функцији у наредне четири године.
Аналитичар Давид Седуски сматра да би ово могла да буде пауза у политичке сврхе, да се смири Бајденови бирачи уочи избора, али да ће ова одлука "готово сигурно бити поништена", ако на власт дође републиканац, попут Доналда Трампа.
"Ипак, с обзиром на то да се током свог боравка у Белој кући, Трамп показао вољним да користи тактику трговинског рата како би прогурао своју политику, посебно против Кине, нема гаранције да ће ЕУ остати подаље од нишана. Чак и ако се одлагање дозволе заврши као само краткорочни проблем, то је и даље заглушујући позив на буђење за европске купце да амерички гас не може измаћи америчкој политици", наводи "Блумберг".
Селидба производње у САД удар за економију
Европска комисија није забринута због све веће зависности од америчког ЛНГ-а, јер званичници сматрају да не постоје исти нивои политичких ризика као код Русије. Ипак, многи сматрају да итекако постоје потенцијални изазови због све већег ослањања на амерички гас.
На врхунцу кризе, француски министар финансија Бруно Ле Мер окривио је извознике ЛНГ-а да користе сукоб Русије и Украјине да подстакну "америчку економску доминацију и слабљење Европе" и позвао на уравнотеженије економско партнерство са САД. Западна Европа се није много обазирала на упозорење, увозећи више ЛНГ-а из САД прошле године него од осталих осам највећих добављача заједно.
Што се Европа више ослања на САД, то ће бити теже потиснути несугласице, у вези са ценама али и политиком.
"Европа ризикује да зависи од једног добављача и да на крају буде на милост и немилост ценама које поставља", рекао је финансијски консултант Оган Косе.
Када је природни гас, који је некада испоручен само цевоводима, почео да путује светом танкерима, трансформисао је некада локализовано тржиште у глобалну робу. То носи читав низ непредвидивих фактора. Било какви проблеми у америчким ТНГ постројењима удаљеним океаном, од неисправног вентила до густе магле, могу утицати на залихе.
Стручњаци упозоравају да се Европа превише ослања на амерички гас, а европске компаније почињу да осећају опипљиве ефекте. Немачка хемијска индустрија, на пример, која је прошле године остварила продају од око 230 милијарди евра (250 милијарди долара), заглибила је у дубокој рецесији, делимично изазваној губитком јефтиног руског гаса, кључне сировине за ђубрива и извора енергије за тешку индустрију.
"Оно што европска хемијска индустрија плаћа за гас је скоро 3 до 4 пута више од онога што плаћа амерички домаћи купац", указао је Оган Косе, упоређујући цену европских спот куповина са америчким фјучерс ценама. Он указује да немачки индустријски гиганти сада смањују радну снагу и улажу у производњу у САД, што би могло представљати мрачну слику за највећу европску економију.
"Када је јефтини руски гас долазио у Европу, имало је смисла држати хемијско постројење близу извора потражње, јер је то било профитабилно. Сада, са скупљим увезеним ЛНГ, премештање ових постројења на јефтине изворе природног гаса има више смисла, рекао је Косе.
Међународна агенција за енергетику (ИАЕ) је раније објавила да су земље Европске уније у покушају да смање зависност од руских енергената 2022. године забележиле историјски ниску потрошњу гаса, али да су за гас, који су куповале из других извора, морале да издвоје три пута више средстава него 2021. када су им највеће количине стизале из Русије.
Потражња гаса у ЕУ смањена је за 13 одсто, што је највећи пад у потражњи икада забележен, али је за њега плаћено укупно 390 милијарди долара – значајно више него претходне године, када је за више гаса потрошено много мање новца: 120 милијарди долара.
Немачка је, на пример, потрошила 15 одсто гаса мање ове године у односу на прошлу. А цену те "уштеде" најбоље зна њена посрнула индустрија.
