Руски стручњак открива како да избегнете телефонске преваре: Ово правило може да вас заштити

Телефонски позив са непознатог броја није увек безазлен, а једно једноставно правило вам може помоћи да избегнете преваре. Руски специјалиста за информациону безбедност Андреј Масалович саветује да се на позив са непознатог броја не одговара, већ да се од позиваоца затражи да пошаље поруку.

"Главно правило је да, ако вас позове непознат број, једноставно пошаљите поруку 'Порука'. Неко коме нешто заиста треба обично прво пошаље поруку, уместо да позове", рекао је Масалович за "РИА Новости". Како је објаснио, преваранти обично позивају жртве са лажних бројева, са којих је технички тешко слати поруке. 

Позиви нису једина брига - други знаци упозорења на хакере

Опасности, међутим, не долазе само кроз телефонске позиве. Хакерски упад може се показати и кроз необичне промене у раду уређаја, а један од чешћих знакова је нагло пражњење батерије. Стручњак за информациону безбедност Алексеј Миронов објашњава да, ако телефон који је раније могао да издржи цео дан одједном остане без енергије за само неколико сати, могуће је да неки процес ради у позадини без знања корисника.

Знак за опрез могу бити и камера или микрофон који се активирају иако корисник не обавља позиве и не користи апликације које захтевају приступ тим функцијама. Код рачунара, упозорење могу бити самостално буђење из режима мировања, као и појава додатака или програма које корисник никада није инсталирао.

Уколико се појаве овакви проблеми, није довољно само поново покренути уређај. Препорука је да се телефон одмах пребаци у режим рада у авиону. Потом би, са другог, безбедног уређаја, требало променити лозинке за најважније налоге, попут имејла и електронског банкарства.

Свако може бити изложен ризику

Ризик од сајбер напада није ограничен на велике компаније и познате личности. Недавно истраживање, у којем је анализирано више од 230 милиона лозинки из процурелих података широм света, показало је да се 60 одсто њих може дешифровати за мање од сат времена, док се око 68 одсто може пробити у року од једног дана.

Анализа је показала и да су међу најчешћим лозинкама једноставне комбинације попут "1234", док се 53 одсто лозинки завршавало бројевима, а 17 одсто почињало бројевима.

Иако филмови често приказују хакере који циљано нападају појединце, највећи број напада обавља се аутоматски. Специјални програми непрестано претражују интернет у потрази за уређајима који користе фабричке лозинке, имају безбедносне пропусте или нису ажурирани. Када пронађу рањиву мету, покушавају да добију приступ без обзира на то ко је власник уређаја. Због тога свако ко користи слабо заштићене уређаје може постати део масовних кампања сајбер напада.