
Није важно само шта једемо: Како 30 одсто мање калорија може да утиче на генетске промене

Мутације ДНК настају током живота када се генетски материјал оштети или када дође до грешака приликом његовог копирања и поправљања. Већина ових промена је безопасна, али неке могу да поремете рад гена и допринесу развоју рака и других болести.
Ново истраживање показало је да су мишеви који су уносили 30 одсто мање калорија имали мање тавих мутација ДНК у неколико ткива. Резултати указују на то да исхрана може да утиче на накупљање генетских промена током времена, али и да се њен утицај разликује у зависности од органа и дела ДНК који се посматра.
Како мањи унос хране утиче на мутације ДНК
Раније студије на животињама показале су да ограничење калорија може да продужи животни век и успори одређене процесе повезане са старењем. Међутим, није било јасно како такав начин исхране утиче на накупљање мутација у генетском материјалу.
Користећи прецизну технологију секвенцирања ДНК, научници из САД анализирали су генетске промене код мишева који су добијали 30 одсто мање калорија од животиња које су могле слободно да једу.
Ограничење калорија било је повезано са смањењем неколико врста мутација. Једна врста настаје када се једно "слово" ДНК замени другим, док друге подразумевају додавање или губитак тих "слова". Реч је о променама у генетском коду које могу да утичу на начин на који ћелије функционишу.
Међутим, ефекат није био једнак у свим органима - ћелије јетре показале су израженији одговор од ћелија бубрега и мозга.

"Иако су везе између исхране и животног века утврђене код животиња, резултати показују да су исхрана и мутације у геному такође повезане", рекли су аутори.
Истакли су да мишеви који уносе ограничену количину калорија дуже остају здрави, али да је такав начин исхране превише захтеван за људе. Ипак, с обзиром на улогу мутација у развоју рака и многих других болести, сматра да је важно открити начине за смањење њиховог накупљања.
Неочекиване разлике у деловима ДНК
Истраживачи су открили да ограничење калорија не смањује број мутација подједнако у свим деловима ДНК. Највеће промене уочене су у мање активним деловима генома ћелија јетре и бубрега, који садрже гене које ћелије не користе или уопште не садрже гене.
Једно од могућих објашњења јесте да се делови ДНК који су активније укључени у рад ћелија чешће поправљају, па имају мање користи од додатног смањења оштећења. Ипак, научници још нису потврдили да ли то заиста објашњава уочене разлике.
Додатна истраживања различитих начина исхране и других ткива могла би да помогну да се разјасни како је исхрана повезана са накупљањем генетских промена.
Могу ли се мутације смањити без строгих дијета
Резултати показују повезаност између ограничења калорија и мањег броја мутација код мишева, али не доказују да би поптуно исти ефекат постојао и код људи. Осим тога, трајно и значајно смањење уноса калорија тешко је одржати, а може да носи и здравствене ризике.
Истраживачи желе да открију који биолошки процеси стоје иза смањења броја мутација, јер би то могло да помогне у развоју начина за заштиту ДНК и смањење ризика од болести повезаних са старењем - али без потребе за строгим дијетама које могу бити штетне, преноси "SchiTech Daily".



