Друштво

Хрватска забрањује енергетска пића малолетницима: Каква је ситуација у Србији?

Након што су у јуну забранили продају енергетских пића малолетницима у продавницама, Хрватска планира да забрани и продају у кафићима и ресторанима. Истраживања су показала да их малолетници пију у великим количинама, што је штетно за кардиоваскуларни и нервни систем. У свету је забележено и неколико смртних случајева деце
Хрватска забрањује енергетска пића малолетницима: Каква је ситуација у Србији?Getty © Hugh R Hastings / Contributor

Све се чешће могу видети средњошколци, али и основци са лименкама енергетских пића у рукама. У Хрватској је покренута процедура доношења закона којим се ограничава њихова доступност малолетницима, као и оглашавање тих производа усмерено на децу. Србија је још увек далеко од таквог закона, а Правилником о квалитету освежавајућих безалкохолних пића само је дефинисано да се на декларацију истакне упозорење о високом садржају кофеина и да се не препоручује деци и трудницама.

Хрватска је продају енергетских пића малолетницима у продавницама забранила још у јуну, а сада је планирано да се забрана прошири и на угоститељске објекте - кафиће и ресторане. 

Хрватско министарство здравља упозорило је да енергетска пића, због високог садржаја кофеина, других стимуланса и шећера, могу имати штетан утицај на срце, нервни систем и ментално здравље деце и младих. На потпуну забрану продаје енергетских пића малолетницима одлучили су се јер је истраживање Хрватског завода за јавно здравство (ХЗЈЗ) показало да поједини ученици пију 750 милилитара тог пића у једној прилици (излазак, дружење после школе).

За сада је урађен нацрт новог Закона о ограничавању употребе енергетских пића и сродних производа где је дефинисано да се енергетским пићем сматрају пића која садрже више од 150 милиграма кофеина по литру, без обзира на његово порекло. Изузети су производи на бази кафе, чаја и какаа. Такође ће бити забрањена продаја производа који су по саставу или физиолошком дејству упоредиви са енергетским пићима малолетницима, без обзира на облик у којем се продају.

Оглашавање и приказивање енергетских пића биће забрањено у школама и другим установама у којима бораве деца, а образовне установе ће бити обавезне да кроз превентивне програме обавесте ученике о штетности ових производа.

У Србији није скоро рађено истраживање, али се из свакодневног живота може закључити да малолетници енергетска пића пију у великим количинама.

Лекари упозоравају да таква пића садрже високе концентрације кофеина, шећера, што све може бити штетно по здравље ако се конзумира у великим количинама. Чак може довести и до изненадне смрти. Румунију је пре две године потресла вест о смрти двоје тинејџера, спортиста. Они су се само срушили након тренинга, а сумњало се да су претходно конзумирали енергетско пиће.

Произвођачи енергетских пића користе агресивне маркетиншке методе, промовишући их као производе који пружају додатну енергију, повећавају будност, па чак и побољшавају менталне способности. Ово звучи веома привлачно младима и деци.

Специјалиста хигијене и исхране проф. др Јагода Јорга објашњава за РТ Балкан да кофеин има другачије дејство на млад организам, него када је организам завршио раст и развој.

"Кофеин је доказано високоризичан за децу у развоју. Имали смо неколико смртних случајева у свету који се могу довести у везу са конзумирањем енергетских пића. Млади организам је врло сензитиван на кофеин и чак мање количине могу да изазову озбиљне здравствене последице", навела је она.

Додаје да осим кофеина у енергетским пићима има доста шећера или замене за шећер. Подсећа да вештачки заслађивачи имају одређена физиолошка дејства, да неки од њих делују лаксативно. 

"Доказано је и да вештачки заслађивачи могу битно да мењају цревну флору, уништавају добре бактерије, те тако битно утичу на метаболичко здравље и имунитет. Иначе, није шећер сам по себи токсичан и опасан. Опасне су велике  количине. Фруктозни сируп који се ставља у пића појачава ризик од појаве масне јетре. Данас све чешће имамо децу са појавом масне јетре", прича она.

Треба напоменути да кофеина има у малим количинама у чоколадицама, затим у појединим газираним соковима, кафи, а највише у енергетским пићима. Проф. Јорга упозорава да кумулативно, збирно дејство свих тих производа делује штетно.

Када се конзумира умерено кофеин не изазива нежељене реакције. Тровање кофеином се најчешће јавља у дозама већим од 400 милиграма дневно код одраслих и изнад 100 милиграма дневно код деце.

Први знаци тровања су болови у стомаку, мучнина и повраћање. Могу се јавити и убрзан или неправилан рад срца, повишен крвни притиска, узнемиреност, несаница, главобоља, дрхтање.

image
Live