Растрзаност између маме и тате: Породична триангулација, када родитељи укључују дете у свађе

Триангулација је манипулативан однос, који је, нажалост веома чест. Актери су двоје људи које се расправљају или свађају, али користе и трећу особу, најчешће дете, како би изразиле своје незадовољство и немоћ:

"Односи се на сценарио у којем две особе укључене у сукоб и настоје да увуку и трећу особу. Користи се као средство скретања пажње да би се избегао сукоб или да би се изразиле сопствене фрустрације, незадовољство или друге емоције", појашњава психотерапеут Мишел Фелдер.

Овакав вид понашања је чест у породицама, а догађа се јер у домовима не постоје директна комуникација:

"Ово може изгледати као да један или оба родитеља стављају своје дете у средиште проблема. Дете је неретко приморено да бира стране или каже ко је у праву", појашњава психотерапеут Алиса Мајранц.

Још један знак триангулације је када један родитељ настоји да манипулише емоцијама свог детета користећи неодобравање оног другог: "Само сачекај да ти мама дође кући и сазна шта си урадио" је, на пример, једна од фраза која открива триангулацију.

Како родитељска триангулација утиче на децу

Многа деца укључена у ову врсту триангулације не само да осећају "невидљиво" због преокупације родитеља брачним сукобима, већ су у жару сукоба и принуђени су да заузму страну:

"Триангулација може утицати на децу да се осећају одговорним за срећу својих родитеља или за одржавање мира у својој породици. Због овога, деца се осећају растрзаном између својих родитеља, јер се ствара ситуација у којој су принуђени да изаберу страну или се осећају под притиском да удовоље и мами и тати истовремено", каже Фелдер, а пише Перентс.

Деца, као и адолесценти који су изложена честим, интензивним и лоше решеним сукобима могу имати изазове да формирају здраве односе кад порасту: "Као резултат тога, они могу пренети ове обрасце у одрасло доба и поновити сличну динамику у својим будућим међуљудским односима", појашњава психотерапеут Мишел Фелдер.

Ова ситуација у породици повећава ризик од депресије код адолесцената и то је потврђено у неколико студија.

Такође, може да се догоди и између браће и сестара: "Када дође до овакве ситуације, једно дете се често сматра 'савршеним', док се друго често доживљава као прави проблем. Ова искривљена перцепција сваког детета може негативно утицати лични доживљај себе и општег благостања", додаје психотерапеут.

Кључ је у отвореним разговорима

За почетак, одрасли би требало да комуницирају директније и oтвореније покушају да открију зашто је дошло до сукоба. Треба у потпуности изузети трећу особу, односно дете: Тежите ка отвореном дијалогу и одбаците покушаје триангулације ако до њих дође", саветује Фелдер.

Помоћ треба потражити уколико се ремети свакодневница породице. Породична терапија може пружити основу за дискусију о динамици односа, док индивидуална терапија помаже свима да науче стратегије за постављање граница, појашњавају стручњаци.