Магазин
Шта треба да знамо о вину да бисмо максимално уживали у њему
Шта заправо тражимо када купујемо вино? Неки траже познато име на боци, неке привлачи естетика и дизајн етикете, а неки једноставно траже најповољније опције, без превише размишљања. Ипак, наука је показала да ако боље познајемо вино које конзумирамо, више ћемо уживати у овом напитку, јер ће наш мозак умети да препозна различите ароме, текстуре, густину... Шта треба да знамо да бисмо максимално уживали у испијању вина?
Неки од нас се ослањају на препоруке других, неки су пронашли вино које им годинама одговара и не мењају га, а неки бирају препознатљиве брендове или атрактивне боце. Међутим, многи од нас себи несвесно могу да ускрате уживање уколико ово пиће не познајемо довољно добро.
Пре свега, морамо да се упознамо са основама. Унутар сваке групе вина постоји на стотине различитих сорти грожђа и стилова производње вина, а могу се распоредити у пет главних група:
Црно вино - Непенушаво вино, направљено од црног грожђа. Неке од важних сорти грожђа црног вина су каберне совињон, каберне франк, сира, мерло, малбек, гренаш и пино ноар. Нијансе могу бити од светло црвене, па до скоро потпуно црне боје.
Бело вино - У белим винима, укуси се крећу од лаганих до богатих, а произведена су од белог и повремено црног грожђа. Неке од важних сорти грожђа белог вина су совињон блан, шардоне, ризлинг и сиви пино (пино григио).
Розе вино - Розе је вино од црног грожђа, са којег се уклања љуска (која вину даје тамно црвену боју). Розе се такође прави мешањем белог и црног вина, а најопуларније су и суве и слатке врсте розеа.
Пенушаво вино - Пенушаво вино може бити црвено, бело или розе и варира од ретког и сувог, до богатог и слатког. Стил производње вина укључује секундарну ферментацију која ствара мехуриће.
Десертно вино - Десертна вина углавном имају слатки укус, али постоје и многа сува, јача вина, као што је суви шери. Стил винарства подразумева појачавање вина жестоким алкохолним пићима.
Температура складиштења и сервирања
Пенушава вина би требало да се складиште у фрижидеру сат времена пре отварања, па затим држе на температури од 5 до 10 степени Целзијуса. Тиме ће се сачувати идеална количина њихове пенушавости. Након отварања, остатак пића би требало да се чува у кофи са ледом, све док се не попије цела флаша.
Бело вино би требало да се чува на температури од 7 до 14 степени. Добро је запамтити: Што је вино светлије, то се могу служити хладнија, док храстова бела вина могу бити топлија, близу 14 степени. Светло црвена и розе вина је идеално чувати и сервирати на температури од око 14 до 17 степени, а никако мање од 12. Што више воћа садржи, то се може служити топлије. Флашу оваквог вина је најбоље чувати у фрижидеру само око 30 минута пре отварања, а оно се после може оставити на собној температури, како би отпустило све ароме.
За црно вино многи сматрају да треба да се чува на собној температури, али је ипак препоручљиво да се мало расхлади. Од 17 до око 20 степени је идеална температура за тамна и јака вина, а ако је вино ипак превише хладно, препоручљиво је да се сервира у топлијим чашама.
Колико дуго може да траје отворено вино
Одговор зависи од врсте вина и услова складиштења. За свако вино укус се суптилно мења након првог дана, јер почне да оксидира, па је због тога важно да услови складиштења буду прикладни. Код отвореног белог вина ће воћне ароме мање да се осећају и већина ових вина могу остати отворена од 5 до 7 дана.
Што више танина (биљних полифенола) и киселости има црно вино, то дуже траје након отварања. Стога, светло црвена са врло мало танина неће трајати тако дуго као јака црвена. Црна вина затворена чепом могу стајати отворена од 3 до 5 дана, на хладном, тамном месту.
Розе вина могу бити затворена у фрижидеру од 5 до 7 дана, док шампањац или пенушава вина брзо губе мехуриће након отварања. Дужина трајања ових вина зависи и од начина производње, али углавном трају од једног до 3 дана, ако се чувају у фрижидеру. Што се тиче десертног вина, што је оно слађе, то ће дуже трајати након што се отвори. Може да стоји отворено до 28 дана на хладном и тамном месту.
Да ли је вино покварено и да ли је и даље безбедно за пиће
Постоји неколико знакова да је флаша вина исувише дуго стајала. Прво што се може приметити је промена у боји. На пример, црно вино које је некада имало црвене нијансе ће постати смеђе, док ће бело вино добити светло наранџасти тон. Мирис такође може много да открива: Већина вина ће имати мирис попут сирћета, влаге или јак мирис ораха, према порталу "Медикал њуз тудеј".
Ако још увек није могуће проценити да ли је вино покварено према изгледу и мирису, онда можемо да га пробамо. Мали гутљај је сасвим довољан да знамо да ли се укус знатно променио и нема више пријатне ароме као са почетка, онда је вероватно покварено.
Ипак, конзумирање малих количина вина коме је "време прошло" не представља опасност по здравље, али доживљај сигурно више неће бити пријатан. Постоје ретки случајеви тровања, али шансе су веома мале.
Како да заиста "осетимо" вино
Многи од нас не знају која питања себи да поставе када пробају одређено вино, да бисмо могли да се сконцентришемо на арому и укус, али према порталу "Би-Би-Си гуд фуд (BBC GoodFood)" нека од њих могу бити:
Текстура и густина: Да ли је напитак густ, да ли је "прашкаст" или више редак, скоро као вода?
Укус: Да ли је вино слатко, да ли то можемо осетити на језику? Да ли је превише или недовољно слатко? Постоји ли горких или киселих нота, да ли се јављају на почетку или крају? Колико дуго осећамо укус, чак и када завршимо гутљај/чашу? Можда се укус мења у зависности од дела језика на коме се вино налази, да ли му храна побољшава укус или га уопште не мења?
Температура: Да ли се вино одмах у греје када додирне наше усне или остаје хладно?
Наведена питања можемо себи поставити без обзира на врсту вина које пијемо, а ако желимо да унапредимо искуство, можемо да забележимо утиске, одредимо шта нам се допало, шта није, тако да следеће вино које тражимо одговара нашем (новоотриквеном) укусу и преференцама.
