Свет
Стање распада: Каква ЕУ дочекује Канаду као "придруженог члана" | Дан увече
Говорећи на телевизији РТ Балкан, новинар Славољуб Качаревић нагласио је да је позив Урсуле фон дер Лајен упућен Канади да постане "придружени члан" Европске уније покушај да се Доналду Трампу "гурне прст у око", док је аналитичар Душан Берак истакао да је у питању признање кризе и потврда да постојећи оквир више не функционише
Док Европска унија залази у све веће дугове, енергетска стабилност постаје све неизвеснија, стање Украјине на фронту постаје све лошије, а такозвани санитарни кордон око антисистемске Алтернативе за Немачку пуца, шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен у свом годишњем обраћању уверава грађане блока у бољу будућност.
Међутим, чини се да је њено обраћање отворило више питања него што је пружило одговора.
Вест која је привукла највише пажње био је проглас Канаде за оно што је названо "придруженим чланом" ЕУ – иначе категорије која нема никакву правну основу у оснивачкој повељи нити другим правним актима блока – услед све чешћих несугласица између Брисела и Вашингтона, али и Вашингтона и Отаве.
Заједно с тим, Фон дер Лајен је предложила нови корак у милитаризацији Европе, у виду оснивања новог формата за војну сарадњу који би укључивао Канаду али и Велику Британију, а који би, како је рекла, подразумевао механизам попут Члана 4 повеље НАТО-а.
Док се хвалила како је Европска унија повећала војну потрошњу за 80 одсто у протеклих пет година, Фон дер Лајенова је најавила нове војне пројекте, укључујући нови украјинско-европски ПВО систем под именом пројекат "Фреја", али и преусмеравање преосталих средстава из колективног зајма ЕУ за наоружавање ка Украјини.
О свему томе, као и о осталим сегментима извештаја председнице Европске комисије, у емисији "Дан увече" говорили су новинар Славољуб Качаревић и аналитичар Душан Берак.
"Очигледно је то некакав пропагандни трик који нема много везе са реалношћу, осим што вероватно треба да послужи да се провоцира САД и да покажу да постоји храброст да се супротставе Трампу и његовој политици према Канади и Европи, која је заиста све строжа", почео је Качаревић.
Новинар је открио је да је бриселски лист "Политико" пренео изјаве већег броја европских посланика и виђенијих људи, и да нико не зна о чему се ту ради.
"Сад је то некакав маневар за који нема никаквог основа. Не постоји било какав правни основ за тако нешто, нити је било обавештен о томе", додао је.
Душан Берак је на старту истакао да не жели да коментарише говор Урсуле фон дер Лајен као један "бриселски ритуал", него да говори о ономе што исти открива.
"Открива да Европска унија више не верује у сопствене институције. Више не верује ни у Америку и покушава да се преобликује, што њени оснивачи никада нису ни предвиђали, а камоли предвидели", навео је Берак.
Поновио је да статус придруженог члана не постоји ни у једном оснивачком уговору ЕУ, већ представља ад хок политичку конструкцију. Верује да то није проширење, него признање кризе.
"Када институција нуди статус који ни сама није предвидела, то значи да постојећи оквир више не ради", изјавио је аналитичар из Беча и у читаву једначину увео и економски фактор.
"Ако Брисел не може да контролише сопствено, унутрашње тржиште, како ће контролисати трећу земљу која се географски налази ван Европе. Ово се дешава док Канада води трговински рат са Трамповом администрацијом и зато је Трамп износио контрадикторне изјаве. И сада, ЕУ и Канада се приближавају не зато што су блиске, него зато што су обе под притиском Вашингтона и, донекле, Лондона и Пекинга. Увек апострофирам да Лондон држи те узде", казао је Берак.
Качаревић сматра да Фон дер Лајенова не жели да полаже рачуне никоме, нити да тражи било чији пристанак, а да је оно што је понудила Канади, већ нудила Украјини и Молдавији.
Ипак, он је посебан осврт направио на најаву формирања такозваног Европског безбедносног савета, који би, поред земаља ЕУ, чиниле и Канада и Велика Британија, а који би се, када год би било потребно, експресно састајао око координисања безбедносних активности.
"Она је говорила том приликом и о члану НАТО пакта који каже да је свака чланица савеза заштићена од осталих. У случају напада споља, сви скачу да је бране. То би сада требало да се примени и у овој новој форми војне одбрамбене организације Европске уније и савезника", наговестио је Качаревић.
Берак је покушао да пронађе другачији угао гледања.
"Ово није допуна НАТО-а, ово је један резервни план. Када правите паралелну структуру у којој нема Америке, ви шаљете поруку да не верујете да ће Америка увек бити ту. То је једна тиха ерозија поверења у фамозни Члан 5. Европа не гради мост према Америци, него један резервни излаз. Барем покушава да га направи", поручио је Душан Берак.
За крај, новинар је покушао да објасни шта је разлог оваквог предлога Урсуле фон дер Лајен.
"Зашто је то урађено? Претпостављам да би се Трампу ставио прст у око", закључио је Славољуб Чакаревић.
Live
