Русија

"Скај њуз" објашњава како је руска економија издржала санкције Запада

Запад превидео да је Русија 10 година градила своју економију тако да буде отпорна на санкције
"Скај њуз" објашњава како је руска економија издржала санкције Западаwww.globallookpress.com © Zamir Usmanov/Global Look Press

Када је Запад увео санкције Москви због покретања Специјалне војне операције, многи су се надали да ће тако обогаљити "ратну машину" Русије. Амерички председник Џозеф Бајден процењивао је да ће руска економија бити "преполовљена", док је бивши британски премијер Борис Џонсон помињао њено "цеђење".

Годину дана касније, пише помало разочарано "Скај њуз", ствари нису онакве каквим се Запад надао.

"Руска економија и влада испоставили су се много јачим него што је Запад веровао", рекао је раније ове седмице руски председник Владимир Путин. "Подсетићу вас да су неки наши експерти у земљи, не говорим о западњацима, очекивали да ће бруто домаћи производ пасти 10, 15 чак и 20 одсто", додао је Путин.

Уместо "краха" и "цеђења" Русије, БДП је пао скромних 2,2 одсто и ове године се очекује раст од 0,3 одсто, показују подаци Међународног монетарног фонда. Другим речима, Русија је у много бољем стању од Велике Британије.

Западни економисти били су шокирани чињеницом да је руска економија без великих последица прегурала прву годину санкција, пише "Скај њуз" и објашњава да су резерве нафте и гаса, главни разлог томе.

Иако је Европа смањила увоз руских енергената, Москва је искористила одлагање примене санкција и појачала своје јавне финансије. Захваљујући скоку цена енергената на глобалном нивоу и успешном пребацивању на кинеско и индијско тржиште, Русија је успела да ојача своје финансије.

"Скај њуз" наводи да је Москва и пре санкција имала "удобно јастуче" захваљујући годинама конзервативне фискалне политике захваљујући којој је прикупила средства и тихо обезбедила од санкција своју економију годинама пре Специјалне војне операције.

Важно је напоменути да је стопа незапослености у Русији на ниском нивоу, док плате расту, што им је помогло да преброде најгори удар инфлације, а влада сада ради на подстицању јавне потрошње.

Британски сервис покушао је да се ухвати за сламку тврдећи да је са ограничавањем цена нафте, извоз у Европу пао, као и да се Русија сада више ослања на трговину у јуанима. Проблем је што Москва своју "европску" нафту сада продаје купцима на Истоку - Кини и Индији (који је касније прерађују и шаљу у Европу), а употреба локалних валута уместо долара све више голица машту Русије, Кине и других чланица БРИКС-а.

Послови

Када је реч о пословима, Русија има рекордно висок раст плата и ниску незапосленост. Аналитичари су очекивали да ће са одласком западних фирми, много људи остати без после, али је уместо тога стопа незапослености на рекордно ниских 3,7 одсто будући да су локални партнери купили западне послове и задржали људе.

Они Руси који су напустили земљу са почетком сукоба у Украјини - процењује се да је реч о бројци од 0,4 до 1,4 одсто целокупне радне снаге - почели су да се враћају, или зато што нису нашли адекватни посао у иностранству или имају породицу и домове у Русији.

Плате

Овакво тржиште рада довело је до робустног раста плата, нарочито у Ај-Ти сектору, грађевини и услужним делатностима, што је довело до раста животног стандарда. Раст плата прати инфлацију, а влада је повећала и пензије и минималну цену рада за још 10 одсто.

Потрошња

Потрошња у Русији и даље је "скромна", са домаћинствима која приоритет стављају на штедњу, због чега влада ради на томе да подстакне јавну потрошњу.

Пословне инвестиције

На почетку Специјалне војне операције, економисти су били уверени да ће доћи до краха пословних инвестиција. Што се није догодило.

Профит од нафте, гаса и ђубрива подстакао је раст инвестиција за шест одсто, а са пребацивањем енергетског извоза у Азију, појавила се потреба за новим инфраструктурним пројектима што је довело до раста производног сектора.

Нафта и гас

Покушаји да се угуши руска економија изјаловили су се пре свега због озбиљне зависности Европе од руских енергената што је Москва искористила до краја.

Током девет месеци колико је ЕУ било потребно да договори и имплементира забрану на увоз руских енергената, Москва је уживала у високим ценама нафте и гаса - тренутни "вишак" у буџету је порастао 86 одсто на 227,4 милијарде долара, подсећа "Скај њуз".

То је помогло Москви да настави са финансирањем своје операције у Украјини, ојача рубљу и држи увоз под контролом и ублажи инфлацију.

Са преусмеравањем енергената Индији и Кини, извоз нафте у овом региону у јануару је достигао рекордних 1,6 милиона барела дневно.

"Морамо да схватимо да је Русија провела протеклих 10 година, осигуравајући своју економију од санкција", рекао је аналитичар "Капитал економикса" Лијам Пич.

"Све ово значило је да искључење са глобалних тржишта капитала и санкције разним компанијама, банкама и влади нису имале много утицаја на њихове финансијске потребе, јер су биле прилично ниске. Тако да је руска влада, на пример, могла да прође осам месеци без дуговања", додао је Пич.
И заиста, а влада и корпорације имају веома низак ниво спољног дуга а влада је изградила снажан државни фонд.

Упркос свему "Скај њуз" је покушао да своју анализу заврши позитивно, предвиђајући да ће ограничење цене нафте и деривата некако утицати на руске финансије.

image