План будуће власти за образовни систем: Које промене су предвиђене за ђаке, а које за наставнике

Описно оцењивање ученика до трећег разреда, укидање општег успеха, бесплатни уџбеници за све основце и средњошколце, повећање плате запосленима у просвети, већа издвајања за образовање из буџета, само су неке од новина које Студентска листа најављује у образовном систему по преузимању власти.

Нису ово промене које се могу увести преко ноћи, за многе од њих неопходне су законске измене, али и боље стање у буџету, заправо бржи економски раст земље. 

Наш избор

Ђацима неће имати ко да предаје: Слабо интересовање младих за наставничке факултете

Већ дуже се у јавности говори да су ученици у Србији преоптерећени, посебно гимназијалци, а Студентска листа најављује да ће се радити на растерећењу програма за школе, да ће укинути укинути обавезан број сумативних оцена, како би наставници имали простора за квалитетније праћење развоја ученика.

"Формално разврставање општег успеха ('одличан', 'врло добар' и остале) укидамо, јер за наставак школовања ионако важи само просек оцена, а трка за титулама води поклањању оцена и сукобима родитеља и школе. Бројчано оцењивање укидамо у прва три разреда основне школе, уместо само у првом", наведено је у сижеу студентског програма за образовање. 

Најављују да ће основну плату у вртићима, основним и средњим школама везати за минималну зараду, а циљ је да за пуно радно време просветари месечно добију 2,5 минималне зараде. До тога планирају да стигну фазно, најкасније за три године.

Оно што је био озбиљан проблем у школама до сада, на који су указивали запослени, је рад на одређено и то више година. Представници студентске листе најављују промене и у том сегменту, те ће васпитач, учитељ или наставник након 24 месеца рада на одређено аутоматски прећи на неодређено.

"Тиме укидамо механизам сагласности који је од привремене мере штедње постао трајни извор неизвесности. У сеоским, удаљеним и отежаним срединама увешћемо платне додатке за рад", наведено је у програму.

Недостатак наставног кадра већ се осећа у скоро свим школама у Србији, а годинама уназад слабо је интересовање младих да упишу наставничке смерове на факултетима. Победници на парламентарним изборима најављују увођење стипендија за студенте наставничких смерова, уз обавезу рада у школи после дипломирања, у којима учествују и општине којима недостају кадрови.

Шта је показала мала матура: Тест из српског језика осмаци урадили за двојку

У програму Студентске листе наводи се и да ће сви потребни уџбеници у основној и средњој школи бити бесплатни.

"Данас уџбенике бира школа, а плаћају их родитељи, па нико у одлучивању не води рачуна о цени. Тржиште процењено на око 120 милиона евра годишње, држе четири издавача са 87 одсто удела, од којих три припадају истој групацији, што је 2020. утврдила и Комисија за заштиту конкуренције. Зато школа бира комплет на четири године, министарство одређује највишу цену по разредима и плаћа набавку, а ученици књиге враћају на крају године. Ученици са правом на материјалну подршку добиће на почетку школске године школски додатак од 100 евра, усклађен са инфлацијом. Издавачима ће бити забрањено да утичу на школе поклонима и бесплатним семинарима", стоји у програму.

За ђачке и студентске стипендије и кредите најављују да ће социо-економски статус кандидата имати већу тежину при бодовању него до сада.

"Данас је главни услов просек најмање 4,50, а осетљивим групама иде до 10 одсто стипендија. Код нас, тај број ће расти. Екскурзије, излети и настава у природи постају део образовног програма, финансиран и организован у јавном систему, тако да ниједно дете не остане код куће зато што родитељи не могу да плате", наводе у програму.

Најављују и веће издвајање за образовање, да ће расти за један процентни поен БДП-а у три наредне године, са садашњих 3,4 одсто на 4,4 одсто БДП-а, а затим постепено ка просеку ЕУ. 

"Школе и вртићи моћи ће да задрже сопствене приходе, на пример од закупа простора, уз јасно одређену намену, а увешћемо и грантове за развојне пројекте", стоји у програму.

Најављују и деполитизацију у школама и вртићима, да ће се директори образовних установа бирати на јавним конкурсима по професионалним критеријумима, уз учешће колектива и органа управљања.

"Кандидат излази са програмом развоја установе, а одлука о избору се јавно образлаже. Министарство искључиво проверава законитост поступка и може поништити конкурс ако утврди неправилности, али нема право да бира кандидата. Свако запошљавање у установама иде преко јавног конкурса. Представници запослених и родитеља у Школским и Управним одборима, као и чланови Савета родитеља, бирају се јавном кандидатуром и тајним гласањем, без утицаја директора", стоји у програму.