Србија и Балкан
Његош или Брисел: Које хрватске и европске "вредности" Црна Гора мора прихватити на путу у ЕУ
Црна Гора је ипак старија држава од Хрватске. Има дубљу културну и духовну традицију. Хрвати немају Његоша, иако га тамошњи племенити људи држе за највећег, не само јужнословенског, него свесловенског песника. Он је поставио вредносну скалу, опјевао јунаке и мудраце, као божије изасланике. О каквом вредносном поретку говори Пленковић – о бриселском, пита у изјави за РТ Балкан књижевник из Подгорице Милутин Мићовић
"Следе даљи разговори са Црном Гором и подизање свести о потреби решавања питања која се тичу вредности и добросуседских односа."
Овако је пре који дан хрватски премијер Андреј Пленковић дефинисао очекивања од Црне Горе пред којом на европском путу стоји читав низ захтева Републике Хрватске од којих су прва два, везано за таблу у Морињу и име базена у Котору, недавно испуњена.
Хрватски премијер појаснио је да отворена питања с Црном Гором нису билатерлни, већ "вредносни елементи који су део преговарачких поглавља на европском путу те државе".
"Представили смо очекивања црногорској страни и верујемо да су добро разумели наше поруке", рекао је Пленковић.
Ово није први пут да хрватски званичници отворена питања између Хрватске и Црне Горе, међу којима су и граница на Превлаци, школски брод "Јадран", процесуирање наводних ратних злочина, одштета за логораше Мориња, представљају као "вредносна".
"Лично сам сасвим транспарентно набројао осам тачака које су дуги низ година предмет нерешених питања, а везана су за европске вредности и око којих Црна Гора, нажалост, до сада није направила искораке", пренео је 15. октобра ове године, званични сајт Владе Хрватске, изјаву Пленковића у којој се додаје да су у Хрватској издвојили "оне тачке које сматрамо да их Црна Гора будућим чланство у ЕУ треба преузети као европске вредности".
Саветница хрватског министра спољних и европских послова Ванда Бабић Галић у међувремену је оценила да хрватски захтеви Црној Гори "нису питања која би требало да блокирају Црну Гору, већ питања која се односе на темељне вредности и без којих Црна Гора не може рећи да је прешла пут који је неопходан да би постала део ЕУ".
За хрватског министра спољних и европских послова Гордана Грлића Радмана "део тих отворених питања нису само билатералне, него и универзалне нарави".
На страну дилема да ли Влада Хрватске као кукавичје јаје подмеће Црној Гори "европске вредности" под отворена билатерална питања попут морске границе на Превлаци или власништва над школским бродом "Јадран", отворено је питање до ког би то нивоа Црна Гора требало да "подигне свест" о потреби решавања захтева који се тичу "европских вредности".
И, које су то све "европске вредности" на списку Хрватске, односно, да ли се на том списку налазе и неке "хрватске вредности" и које би то могле бити? Да ли можда оне демонстриране у мучилишту у Лори, да се не иде даље у прошлост?
Ствари су овде поприлично јасне. На једној је страни, доминантни глобалистички либерални тренд у Европској унији, на другој традиционални образац по коме се вековима живело и живи у Црној Гори.
На једној су страни различити облици породице и заједнице, на другој традиционална породица као друштвено средиште. На једној је страни доминантан нагласак на индивидуалним правима родитеља и детета, на другој нагласак на родитељској одговорности и породичном континуитету, обавезама деце према родитељима.
На једној је страни наглашавање родног идентитета и индивидуалног самоопредељења, на другој традиционално схватање полних и породичних улога, на једној је страни секуларни карактер институција и индивидуалних верских слобода, на другој религија има званичну улогу у култури, обичајима и породичном животу.
На једној је страни преовлађујући грађански идентитет и верски плурализам на другој снажна веза националног, историјског, културног и верског идентитета, на једној аутономија појединца на другој придавање већег значаја породици, заједници, обичајима и ауторитету старијих...
И тако даље, и тако даље...
Истраживање Центра за грађанско образовање "Суочавање са несигурностима у традиционалним оквирима" од пре две и по године показало је да чак 72,4 одсто младих истиче да им је значајно одоборење породице али и верска уверења, односно религија партнера. Уз ово 39,5 одсто испитаника рекло је да им је значајно етничко порекло партнера.
Аутор Валентина Остојић, како су тада пренеле "Вијести", рекла је да из истраживања произилази да су млади у Црној Гори забринути у вези са социоекономским факторима живота, али и да су "изузетно конзервативни".
По истом истраживању, чак 78,3 црногорске омладине не би желели зависнике од наркотика као комшије, док би 42,7 посто исто рекло за припаднике ЛГБТ заједнице. Више од половине испитаника рекло је да црногорска култура мора бити заштићена од страних утицаја, а исти број испитаника верује да истополни парови не би требало да имају право на брак. Скоро 60 посто младих изјавило је и да имају велико поверење у религијске организације којима припадају.
Тада је 71,1 посто испитаника рекло и да подржавају улазак Црне Горе у Европску унију.
Професор на Хуманистичким студијама Универзитета Доња Горица Николета Ђукановић реклa је тада да млади улазак Црне Горе у ЕУ доминантно виде као "оквир за бољи живот" а не као "средство за демократију и владaвiну права, једнакост свих и поштовање људских права".
"Када питате младе који се залажу за улазак Црне Горе у ЕУ да ли негују вредности те организације, доминантно дају негативне одговоре кривећи Запад и западне вредности за све оно што не ваља", рекла је тада професор Ђукановић.
Друго истраживање овог Центра, из октобра 2024, на узорку од 1.00 пунолетних грађана показало је да 56,4 испитаника на би ступило у брак са особом друге вероисповести а 52,3 посто са особом друге националности.
Како овим младим људима у Црној Гори накалемити већ познате и широко пропагиране "европске вредности", питање је и за Пленковића, али и за Владу Црне Горе која гази европским друмом ка Бриселу.
Сада би било занимљиво чути мишљење младих, али и старих, колико би њих прихватило да у замену за чланство у ЕУ беспоговорно прихвате свих осам хрватских захтева, и, евентуално неке нове, попут оних да се табла у Морињу отвори за туристе, те да подигну свест о европским вредностима.
Књижевник из Подгорице Милутин Мићовић у изјави за РТ Балкан констатује да је "Црна Гора ипак старија држава од Хрватске", да "има дубљу културну и духовну традицију".
"Хрвати немају Његоша, иако га тамошњи племенити људи држе за највећег, не само јужнословенског него свесловенског песника. Он је поставио вредносну скалу, опевао јунаке и мудраце, као божије изасланике. О каквом вредносном поретку говори Пленковић? О бриселском? Та лажна мондијализма овде је направила темељне неспоразуме, завадила народе једног језика, пролила море крви", каже Мићовић подсећајући да су "у Загребу Хитлерове војнике дочекали са цвећем" да је "Јасеновац централни топос хрватске културне и етичке повести".
За функционера Слободне Црне Горе Спасоја Томића "изјава господина Андреја Пленковића да отворена питања између Хрватске и Црне Горе нису билатерална, већ "вредносна", представља провидан политички маневар којим званични Загреб покушава да побегне од суочавања са сопственом историјском одговорношћу и отвореним правним обавезама према суседима".
"Свођење међудржавних питања на апстрактне 'вредносне елементе' није ништа друго до увођење политичког туторства и неофашистичке ревизије у међудржавне односе, где се од Црне Горе тражи да се одрекне сопственог суверенитета, историјског памћења и елементарног достојанства. Ако господин Пленковић говори о 'европским и либералним вредностима', морамо га подсетити да се истинске европске вредности темеље на владавини права, правди, поштовању међународног права и пре свега на катарзи и суочавању са сопственим тоталитарним наслеђем. Хрватска политика како у сопственим границама тако и у региону, дубоко је укорењена у антицивилизацијском континуитету", наводи Томић у разговору за РТ Балкан.
Он пита "како је могуће говорити о било каквим 'вредностима' и 'подизању свести' са позиција државе у којој се систематски прећуткују, релативизују и славе највећи злочини геноцида 20. века?"
"Где је та 'свест' када је реч о систему концентрационих логора смрти у Јасеновцу, највећој фабрици смрти на Балкану, где су стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома страдале на најмонструознији начин, а чије се жртве и данас пребројавају кроз ревизионистичке фалсификате? Где су те европске вредности у случају злогласног сплитског логора Лора, где су мучени и убијани цивили и војници из Црне Горе, а чији налогодавци и извршиоци никада нису добили заслужену казну? Шта је са протеривањем више од четврт стотине хиљада Срба у злочиначким акцијама 'Бљесак' и 'Олуја', уз паљење огњишта и затирање вековног српског постојања на територији Крајине, чији се 'дан победе' у Загребу и данас слави уз усташки поздрав 'За дом спремни'?", пита Томић.
Саговорник констатује да "Црна Гора, уколико жели да сачува свој државни и национални суверенитет, не сме да пристане на улогу привеска у регионалној политици Загреба".
"Традиционално црногорско друштво, утемељено на православном етосу, слободарској традицији и нераскидивој вези са свеукупним српским духовним простором, не може и не сме да прогута пилулу савијања кичме од стране Хрватске. Моје лично као и инсистирање Слободне ЦГ на српском интегрализму и суверензму значи борбу за принцип да се међудржавна питања решавају на равноправним основама, уз повратак отете имовине, решавање питања несталих лица, заштиту права српског народа у региону и пре свега уз строги захтев да држава која претендује да дели моралне и вредносне лекције другима најпре помету сопствено двориште и суоче се са аветима НДХ–азијске прошлости које још увек слободно шетају њеним јавним простором", наводи Томић.
Скупштина Црне Горе изгласала је пре шест година Закон о истополном партнерству који, међутим, не предвиђа могућност старатељства или усвајања деце од стране истополних парова. "Партнерство је законом уређена заједница живота два лица истог пола (...) закључена пред надлежним органима...", стоји у члану 2 тог закона.
Истовремено, Устав Црне Горе изричито дефинише брак као "заједницу мушкарца и жене".
Да се закључити да закон у Црној Гори истополну заједницу није назвао браком, већ је установио посебну правну категорију – животно партнерство.
Биће занимљиво видети како ће Црна Гора, поред осталог, реаговати када на европском путу буде принуђена да, прихватајући европске и хрватске вредности, те подижући сопствену свест, измени и овде наведену изричиту дефиницију брака.
Live
