Запад тражи укидање УНМИК-а: И да Зијаде седи сама са шофером - то је гаранција да је КиМ Србија

Бити или не бити - питање је будућности УНМИК-а које је јуче отворено на седници Савета безбедности Уједињених нација, на којој су укидање ове мисије затражили Америка, Јапан, Британија, Албанија, Француска и Немачка, док су се за останак представника УН заложили Кина, Уједињени Арапски Емирати и Бразил.

"Сматрамо да је ова мисија одавно испунила свој мандат", устврдио је амерички дипломата, док је министарка спољних послова такозваног Косова Доника Гервала Шварц оптужила УНМИК "да је постао фактор дестабилизације у региону", наводећи да "агресију зауставља само присуство снага САД и НАТО".

Чему то служи, а уз то и не ради

Бивши министар спољних послова Владислав Јовановић за РТ Балкан подсећа да је УНМИК створен у тренутку када су УН преузеле старатељство над нашом јужном покрајином, које би требало да траје док се то питање не реши коначно у договору са Србијом.

"Он је био задужен да бди над извршавањем свих одредаба Резолуције 1244. Све оне су подједнако значајне, нису поређање по хијерархији, а Резолуција је обавезујућа за све. Од свих тих чланова, испуњени су само они који одговарају албанској страни, док су они који иду у корист Србима пуштени низ воду", подсећа Јовановић, иначе и некадашњи амбасадор СРЈ у Уједињеним нацијама.

Без обзира што су УН врховни правни у политички чинилац на Космету, НАТО се, како примећује наш саговорник, наметнуо као "врхунски господар".

УНМИК није сам себе оправдао, већ се, каже, неутралисао и учинио себе споредним како би дао простора и времена НАТО-у и Еулексу да "суверено владају том територијом".

"Практично се повукао. Тако у извештају који шаље Уједињеним нацијама, о физичком и другом насиљу албанске власти над тамошњим Србима пише као о инцидентима. Употребљава неутралне изразе, и не именује да су то директне повреде људских права и онемогућавање основних безбедносних услова", додаје бивши министар спољних послова.

Колико је Запад од самог почетка мисије покушавао да исту дезавуише, како каже наш саговорник, говори и чињеница и да је, када је на Космету постављен Бернар Кушнер, упркос обавези да се консултује са Секретаријатом УН и од њега добија инструкције, заправо добио јавну опомену од Холбрука (тадашњег амбасадора Америке у УН) да се на те инструкције не осврће превише већ да ради онако како су се договорили.

"УНМИК је неутралисан оног тренутка када је то питање измештено из УН у ЕУ и када је она послала свој Еулекс, УНМИК се претворио у посматрача", појашњава Јовановић.

Коме смета јак УНМИК?

Дипломата Зоран Миливојевић подсећа да су Британци укидање УНМИК-а тражили већ неколико пута, а Американци то увек подржавали. Новина је оглашавање Јапана, "али пошто је он у кругу америчке приче ни то није изненађење".

"Све је то у функцији настојања да се потврди косовска 'државност',  али и да се избегне да се о статусу КиМ уопште и разговара на Савету безбедности. Реч је о настојању да се Резолуција 1244 практично остави без снаге, јер ако би нестало УНМИК-а, нестало би и Резолуције. УНМИК је резултат Резолуције и потврда да је Косово протекторат УН, и да је у надлежности СБ УН", истиче наш саговорник подвлачећи да би, ако би се та мисија развластила, то значило да Резолуција 1244 више није на снази.

Јовановић, међутим, не мисли тако. 

"Укидање присуства УНМИК-а са Косова и Метохије не би значило и укидање Резолуције, јер њу је донео Савет безбедности, а не УНМИК. Тако да је Савет безбедности обавезан да о њој води рачуна", каже бивши амбасадор Југославије у Уједињеним нацијама.

Док је нама УНМИК-а...

Јовановић, међутим признаје да би повлачење УНМИК-а значило слабљење ове Резолуције, будући да је мисија и послата да би надзирала њено извршавање не би ли се што пре успоставио мир и правичан поредак, а политички процес развио док се не донесе коначан резултат.

"Требало би да инсистирамо да УНМИК остане на Косову и Метохији, чак и овакав какав је. А нарочито да се врати својим првобитним задацима", уверен је он.

За Миливојевића, повлачење ове мисије уопште и "не може да прође".

"Није та иницијатива нова, а и нема шансе за успех. Резолуција 1244 је обавезујућа и о било каквој промени статуса Косова и Метохије може се разговарати само на њеном, и нивоу Савета безбедности. То се дакле, може мењати само уз пуну сагласност свих пет земаља чланица СБ", истиче дипломата.

И Миливојевић, као и Јовановић мисли да је УНМИК далеко од тога што би требало да му буде функција на терену.

"То видимо и по извештају у коме нема кључних ствари, које обележавају стање на терену, не говори се о понашању приштинских власти, репресији над српским народом, а да не причам о изборима који немају везе са животом, демократијом и владавином права. У том смислу УНМИК не врши свој мандат онако како би требало", јасан је саговорник РТ Балкана.

Какав нам је, такав нам је, бољи немамо.

Без обзира на то што је УНМИК постепено развлашћиван, и што је смањен број чланова ове мисије, најважније је, каже Миливојевић - да "он постоји".

"И нека је УНМИК једна особа и нека тамо само Зијаде (шефица мисије Каролина) седи са шофером, то је кључна ствар. Јер у политичком смислу, ова мисија је гаранција да је Косово и Метохија ентитет под протекторатом УН који је у саставу државе Србије", закључује наш саговорник.