Зашто је Хрватска стопирала увоз српских брескви?

После чипса из чачанских погона протекле седмице, Хрватска је ове недеље забранила увоз контингента брескви из из Србије под образложење да је у једној пошиљци овог воћа пронађена велика количина инсектицида- хлорпирифос.

Спорни пестицид последњих година нарочито је под лупом Европске уније. Тачније, од првог јануара 2020. године када је његова употреба забрањена на нивоу уније, под образложењем да је штетан за људско здравље. Почетком јула са границе са Словенијом враћене су брескве такође произведене у нашој земљи због повишеног ниво хлорпирифоса, објавио је Танјуг, а пренела "Политика".

У току су, дакле, циљане контроле које на граничним прелзима спроводи ЕУ за робу која долази из трећих земаља. Још нема конкретних података ко је извозник и о којим количинама неисправног воћа је реч.

Министарство пољопривреде раније је објавило да је гранична фитосанитарна инспекција Србије узела узорак спорне пошиљке за анализу и да ће јавност бити обавештена о резултатима.

Још пре две године ЕУ је најавила да ће увозно воће које хлорпирифос садржи и у најмањим траговима бити повучено са тржишта због могућих генотоксичних утицаја. Према објашњењу стручњака хлорпирифос су користили пољопривредници како би спречили инсекте да оштете пољопривредне произиводе.

Доминантну примену имао је у воћарству, а у употреби је још од шездесетих година прошлог века. Та супстанца налазила се и у многим комерцијалним препаратима који су се продавали и у Србији, јер је ефикасна заштита од штеточина за више од 50 усева. А посебно у години као што је ова, када су воћари због лоших временских прилика, имали велике тешкоће у заштити плодова од различитих инсеката и труљења.

Како је за "Политику" рекао дипломирани инжењер заштите биља Верко Качаревић, има више од две године како су ови инсектициди забрањени и у Србији, и озбиљни произвођачи и извозници се придржавају тих норми у заштити воћа.

Према његовим речима хлорпирифос је још само дозвољен за контролисано прскање шума против губара што спроводе искључиво овлашћене институције.

"Политикин" саговорник претпоставља да су на залихама у неким пољопривредним апотекама остале одређене количине ових препарата  и да је вероватно неки мањи произвођач то злоупотребио због незнања али и због уштеде и направио проблем.

"Хлорпирифос је забрањен и код нас на нашем тржишту. И у заштити воћа и ратарству. Некада се користио и за заштиту шећерне репе, али сада више није дозвољена употреба. Струка се строго придржава тих забрањених листа инсектицида и не препоручује га у третманима", објаснио је Качаревић.

Он потврђује да је овај инсектицид имао широк спектар деловања на доста инсеката, и да је био релативно јефтин.

Нови препарати су скупљи, али су специфични и делују на одрeђену врсту инсеката. Тако се дешава да у једном третману морају да се комбинују и два нова, скупља инсектицида, па Качаревић претпоставља да су због смањења трошкова, неки воћари покушали да то избегну.

Враћено воће ће бити уништено

Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић изјавила је јуче да нема бојазни да ће брескве враћене са хрватске границе завршити на тржишту Србије.

"Ми тренутно радимо испитивања. Још нисмо добили анализе наше лабораторије. Ако се докаже да су пестициди у тој количини, све те брескве ће бити уништене", рекла је министарка за Танјуг.

Све оно што се произведе и продаје у Србији, како је објаснила, контролише се у нашој земљи, док се оно што долази са стране проверава на самом граничном прелазу приликом увоза. У Србији се не ради контрола за сваку пошиљку воћа и поврћа која се извози јер то процедурално ради инспекција земље у коју се увози.

"Тако и инспекција на нашим граничним прелазима ради контролу воћа и поврћа које улази у нашу земљу. Контролишу се пестициди и генерално све материје које нису дозвољене и уколико није добро, ми ту пошиљку враћамо", објаснила је Танасковић.

Србија, каже она, на дневном нивоу са граничних прелаза враћа воће и поврће које долази из других земаља, зато што има повећану количину пестицида. Нагласила је да је воће у претходном периоду морало да буде више третирано како би опстало због климатских промена и појачаних падавина.