Смајловић: О'Брајен добро познаје регион, посетио Србију одмах после 5. октобра

Новинарка Љиљана Смајловић рекла је поводом ступања на дужност Џејмса О'Брајена на место помоћника државног секретара САД задуженог за Европу и Евроазију, да је он добар познавалац региона и искусан дипломата који не мора да се доказује и коме није стало да представља Америку као светског полицајца.

Што се тиче политике коју ће да спроводи, Смајловић каже да на то свакако неће утицати какве је потезе повлачио после Дејтона или Рамбујеа.

"За нас је у овом моменту битно да Џим О'Брајен добро познаје регион. Он зна главне играче, он је човек који је 2000. године сменио Роберта Гелбарда на месту главног човека за Балкан. Из чињенице да је он још 1995. писао дејтонски устав, односно Устав БиХ, са Холбруком још 1995, да је био у Рамбујеу, да је био важан део тима Медлин Олбрајт, из тога не можемо да извучемо закључак како ће се он овде понашати сада", изјавила Смајловић за "Косово онлајн".

Она подсећа да је било и оних који су с неверицом дочекали садашњег амбасадора САД у Београду Кристофера Хила због његове прошлости. 

"Сетите се Кристофера Хила. Људи у Србији, који су се надали  да ће долазак Кристофера Хила, архитекте НАТО бомбардовања, да означи оштрију политику Вашингтона према Србији су се преварили. Дошао је човек који проводи садашњу америчку политику према Србији и никакав његов политички багаж на то није утуцао. У ствари, чак мислим да људи који су били најтврђи према нама у време Милошевића, да они немају оптерећење да се доказују овде да 'неће Србима попуштати'", каже Смајловић.

Она истиче да је О'Брајен био први амерички дипломата коме су српске власти дозволиле да се појави у Београду одмах после 5. октобра.

"Досовска власт није хтела да први дође Бил Монтгомери, јер је он био човек који је финансирао опозицију, који је био извођач непосредних радова. О'Брајен је имао потпуно другачији став, нимало арогантан, симпатичан и у то време Џим О'Брајен и амерички Стејт департмент су волели да представљају ствари да су они заслужни за победу ДОС-а и за пад Милошевића", каже Смајловић.

Она подсећа да је О' Брајен стигао у Београд после 5. октобра као први амерички изасланик и у првој изјави је поручио: "Ми нисмо ово радили да би Косово добило независност".

"Да ли нас је слагао? Није нас слагао. Он је говорио оно што је тада била америчка политика, а ја сам уверена да је америчка политика увек била да се Косову призна независност, само вам они то неће увек рећи. Дакле, постоје поступни кораци, ми не можемо да ставимо руку у ватру шта је сада америчка политика. Али ако је судити по примеру Кристофера Хила, то што је Џим О'Брајен био важан део тврдог америчког става према Србији и пре и после Милошевића не мора да значи да ће он повлачити ове или оне потезе", каже Смајловић. 

Смајловић каже да О'Брајен важи за доброг дипломату и службеника, који ће да извршава званичну политику. 

"За нас је по мом мишљењу нека предност што он зна људе. Не мора да се доказује и неће поверовати свему што му различити људи говоре. Ми нећемо моћи да променимо његов став према Србији, чини ми се да ће он, исто као и Хил, у наступу имати мекани приступ. Он није арогантан, као неки његови претходници. Када је наследио Гелбарда изгледало је као - ево потпуно нове америчке политике само зато што је О'Брајен имао другачији приступ. Он је један љубазан човек који никоме не гура прст у око, коме није стало да представља Америку као светског полицајца, него као демократску државу која се труди да донесе демократију и да буде фер према свим играчима и да буде поштен брокер у балканским сукобима", наглашава наша саговорница.

Додаје да се не може закључити за шта ће се О'Брајен сада залагати на основу његове биографије.

"Претпостављам да ће ту врсту наступа да негује и сада, што не мора да значи да ће америчка политика бити мекана, али сигурно значи да ништа не можемо да прочитамо из његове биографије па да закључимо за шта ће се он сада залагати. Он је шраф у механизму Стејт департмента и Беле куће за утицање на ове прилике и он ће то да ради онако каква је сада политика и неће говорити: ја сам 1996. био тог и тог мишљења. На њега неће утицати какве је потезе повлачио после Дејтона, Рамбујеа, као што није могао ни да утиче на одлуку о америчком признању независности Косова, али сам сигурна - и да је могао, да она не би била другачија без обзира што му је прва порука у Београду била 'нисмо ми вас бомбардовали да бисмо Косову дали независност, а после се испоставило да нас јесу бомбардовали да би Косову дали независност", закључује Смајловић.