Обновљена Централна кула на Старом сајмишту: Место страдања Срба и Јевреја

Реконструкција, санација и адаптација Централне куле у оквиру Меморијалног центра "Старо сајмиште" завршена је у рекордном року, чиме је обезбеђен изложбени простор за сталну поставку, потврдила је за "Новости" др Кринка Видаковић Петров, директорка овог меморијала.

На сталној поставци биће презентован историјат Сајмишта почев од 1937. године, када је направљена Кула и простор предратног велесајма, преко његове трансформације у нацистички логор, све до поратног периода, када су бараке коришћене за акцијаше, а преостале зграде за уметничку колонију.

У Централној кули коју је пројектовао предратни архитекта Александар Секулић, када се оформи поставка, биће изложени фотографије, документа, лични предмети страдалника и докази о нацистичким злочинима.

"Меморијални центар чини прве кораке да Сајмиште претвори у кључни споменик културе Београда и Србије, у светионик културе сећања, коју смо неподношљиво лако и дуго запостављали. Нашли смо старе слике на којима се види да је на врху јарбола застава Краљевине Југославије. Сходно томе, поставили смо заставу Србије", истакла је директорка Видаковић Петров, те додала да је урађен огроман посао јер је далеко теже обновити трошну и стару зграду него сазидати нову.

Старо сајмиште: Душегупка у Београду и две и по године затвора за команданта логора

Зграде некадашњег логора на Сајмишту специфичне су по томе што је то био вероватно једини новоизграђени простор у Европи коришћен за тако страшан казамат. У осталим земљама за логоре су коришћене касарне и бараке, док је у нашој престоници употребљен комплекс зграда стар једва четири године и грађен по највишим стандардима тога доба за Београдски међународни сајам. Друга специфичност је да Централна кула ни у шестоаприлском бомбардовању 1941, ни у оном савезничком, за Ускрс 1944, није оштећена. Југословенски павиљони око ње су толико уништени да су после рата морали да буду порушени, док су на Кули само попуцала стакла.

У првој фази, од децембра 1941. до маја 1942, када је то био Јеврејски логор Земун, кроз њега је прошло око 6.500 Јевреја, највише жена и деце, који су готово сви убијени у гасном камиону (душегупки), на путу до Јајинаца. Тада је у овом логору било заточено и 500 ромских жена и деце. У другој фази, од маја 1942. до краја јула 1944, кроз транзитни, тј. Проходни логор, који је то најмање био, а много више логор смрти, прошло је 31.000 заточеника, највише Срба из НДХ. Било је и заробљених партизана, али и четника. У овој фази, убијено је око 11.000 људи исцрпљивањем, стрељањем, вешањем, батинањем, ускраћивањем хране, воде и услед болести и епидемија. Укупно је усмрћено око 17.000 мушкараца, жена и деце.

"Најчешће су овде смештани цивили са Козаре или из Јасеновца, које су усташе слале на Сајмиште. Немци су тражили младу радну снагу, коју ће депортовати у логоре за присилни рад. Око 4.000 њих послато је на принудни рад у Норвешку, а само 1.000 је преживело. После капитулације Италије, Немци преузимају одређене италијанске територије, укључујући Косово и Метохију. СС Скендербег дивизија, састављена од локалних Албанаца, добија задатак да похапси Јевреје с Косова и депортује и њих на Сајмиште. Након три недеље, ови несрећни људи депортовани су даље, у Берген-Белсен, где су многи убијени", закључује Кринка Видаковић Петров.