Србија и Балкан

Анкета о вршњачком насиљу и кривичној одговорности: Чак 92 одсто за спуштање границе на 12 година

Треба разумети да кажњавање није нешто што доноси резултате и неће одвратити починиоца од кривичног дела, оценили су учесници истраживачког тима Центра за несталу и злостављану децу
Анкета о вршњачком насиљу и кривичној одговорности: Чак 92 одсто за спуштање границе на 12 година© TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ

Чак 92 одсто испитаних грађана Србије сматра да би требало спустити старосну границу за кривичну одговорности са 14 на 12 година, показало је истраживање јавног мњења "Ставови јавности према малолетним починиоцима кривичних дела".

Председник Центра за несталу и злостављану децу из Новог Сада навео је данас да је истраживање обухватило близу 5.000 испитаника, а да су њихови ставови о питању малолетних починилаца кривичних дела забрињавајући.

Доктор политичких наука и члан тима који је радио истраживање Јована Шкорић прецизирала је да резултати истраживања јасно показују да постоји неразумевање проблема на ширем друштвеном плану.

"Мислим на општу јавност, не разумеју како долази до малолетничке делинквенције и чињења кривичних дела. Треба разумети да кажњавање није нешто што доноси резултате и неће одвратити починиоца од кривичног дела. Репресија је гашење пожара и њој треба да прибегавамо само када немамо адекватне превентивне мере", рекла је она на конференцији за медије истраживачког тима центра.

Када је реч о конкретним резултатима истраживања, Шкорић је рекла да од 4.659 испитаника, 92 одсто њих сматра да је у њиховим заједницама велики проблем малолетничка деликвенција, а исти број њих је рекао и да старосну границу за кривичну одговорност треба спустити.

"Са 14 на 12 година, а неки испитаници су навели чак и да би је требало спустити на десет и осам година. Велики део испитаника сматра да је потребно малолетничке починиоце издвојити из друштва, да они немају капацитет за промену, а неки испитаници су рекли да је битно да им судимо као одраслима", рекла је она и додала да се ставови донекле разликују у зависности од степена образовања.

Она је додала да када је реч о узроку оваквог понашања, неки испитаници сматрају да је то генетика, недостатак родитељских вештина, школа, а да су неки наводили и трагедије из маја.

Шкорић је оценила да је то лоше јер су релевантна истраживања показала да се мозак детета највише развија у узрасту између 14 и 16 година, као и да рад са дететом ван система кривичног правосуђа даје много више резултата него у малолетничким затворима.

image