Србија и Балкан
Денисових девет циљева до укидања РС: Како су Бошњаци у УН бранили своју Резолуцију о Сребреници
И Бећировић и Комшић су на затвореним консултацијама покушали да продају свој провидни трик - да поменута резолуција није уперена против српског народа, већ само против оних који су починили злочине
Позивам оне који лобирају против усвајања ове резолуције да то престану чинити и да подрже њено усвајање. Геноцид у Сребреници, у срцу Европе, не сме бити заборављен и негиран. Ово је велики испит и за Уједињене нације.
Ово је на затвореним консултацијама на Ист Риверу поручио бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић, који је том приликом навео и девет кључних циљева и аргумената за усвајање скаредног текста који би жиг геноцидности утиснуо на читав српски народ и послужио као основ за даљи обрачун са Републиком Српском и њено утапање у унитарну Босну.
Он се преко Атлантика отиснуо са хрватским чланом Председништва, како би заједно лобирали за усвајање документа. Но, према информацијама "Новости", почетак није био охрабрујући по њих, иако су, без сумње, велики изгледи да резолуција буде усвојена у Генералној скупштини УН. Наиме, у сврху презентације поменутог акта, мисија БиХ при УН прексиноћ је организовала брифинг, на који је од планираних 200 дошло свега 50 гостију, од којих је само тридесетак било из света дипломатије.
Овај тандем организује и радни ручак на којем се очекује присуство представника Америке, Немачке, Француске, Албаније Грчке, Ирске, Италије, Малезије, Новог Зеланда, Пакистана, Палестине, Руанде, Словеније, Хрватске, Северне Македоније, Сенегала...
И Бећировић и Комшић су на затвореним консултацијама покушали да продају свој провидни трик - да поменута резолуција није уперена против српског народа, већ само против оних који су починили злочине. Навели су да "ниједан геноцид након Другог светског рата није тако детаљно документован као онај у Сребреници".
Бећировић је у свом говору навео да је "темељни циљ изградња одрживог мира, и охрабривање процеса правде, истине и поверења у БиХ и регији Западног Балкана".
"Процес помирења се мора састојати од свеукупног опоравка друштва, признавања геноцида и злочина, препознавања жртава, те кажњавања злочинаца, али са фокусом на исход који ће промовисати мир и правду", пише он, заборављајући, рецимо, да истакне да Насер Орић, легионар смрти, никада није кажњен за организацију и спровођење масакра над 3.500 српских цивила у сребреничком крају.
Такође, Бећировић је навео да је тежња текста "окретање према будућности, не према прошлости". А шта је овај документ него окретање према прошлости? Подсећамо, на истом месту, пре свега неколико дана, одбачен је руски предлог да се расправља о 25. годишњици НАТО агресије на СРЈ, управо са истим аргументом који су изнели западни ментори Бошњака - окренимо се будућности, а не прошлости.
"Усвајање ове резолуције би несумњиво дугорочно помогло и охрабрило процес помирења унутар Босне и Херцеговине, као и у регији у целини", ређао је даље члан Председништва БиХ.
Како је за ових 30 година изгледала жеља за помирењем, најбоље сведочи то што се ниједан бошњачки или хрватски политичар није поклонио сенима недужних Срба брутално ликвидираних у Братунцу, Скеланима или Кравици. Можда је и најперфиднији део из Бећировићевог обраћања онај у којем наводи да су "Срби, Бошњаци, Хрвати и остали, као и сви грађани наше државе, интегрални део босанскохерцеговачког јединства у различитостима".
Како у пракси изгледа то неговање разлика, најбоље сведочи и то што је Сарајево, уз свесрдну помоћ нелегално изабраног високог представника Кристијана Шмита, Србима забранило да прославља свој, у миру установљени, Дан Републике Српске.
Поменути циљеви римују се са деценијском тежњом да се конзервира наратив о геноциду, како би трајно обележили све будуће генерације Срба и олакшали пут до њиховог утапања у унитарну Босну. У смислу да стигматизовани злочинци морају бити мањи од маковог зрна и да пут њиховог прочишћења мора бити кроз одустајање од онога што су у свом геноцидном походу стекли - а то је Република Српска.
Подсећамо, у нацрту резолуције тражи се да се 11. јул прогласи међународним даном сећања на геноцид у Сребреници, који ће се обележавати сваке године; да се безрезервно осуђује свако порицање геноцида у Сребреници и позивају државе чланице да чувају утврђене чињенице; да је потребно, кроз образовне системе, развијати одговарајуће програме, такође у знаку сећања и у циљу спречавања ревизионизма и превенције геноцида у будућности; да треба безрезервно осудити величање особа осуђених за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид, укључујући и оне одговорне за геноцид у Сребреници...
