Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Колико је грађана Србије примило вакцину "АстраЗенеке" повучену с тржишта
Чекајући прецизне одговоре надлежних установа, оно што до сада знамо је да је у периоду масовне вакцинације сваког дана 25.000 грађана примило неку од доступних вакцина
Вакцина против ковида 19 британског произвођача "АстраЗенека" повучена је из производње и са ЕУ тржишта јер изазива опасне и ретке нуспојаве и може да буде одговорна за настанак ТТС – тромбозе са синдромом тромбоцитопеније, односно згрушавања крви и ниског броја тромбоцита који могу довести до смрти.
Захтев за повлачење вакцине, према доступним информацијама, поднет је 5. марта и ступио је на снагу у уторак, 11. маја.
Поставља се питање колико је грађана Србије примило "АстраЗенекину" вакцину, а РТ Балкан се тим поводом, пре десетак дана, обратио Министарству здравља, Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" и еУправи - преко које се заказивала вакцинација. Ипак, одговори нису стигли.
Раније је Министарство за државну управу и локалну самоуправу саопштило да је вакцином "АстраЗенеке" само до 19. марта 2021. године вакцинисано је 105.693 грађана.
Колико вакцина је добила Србија
У децембру 2019. године забележен је први случај вируса корона у Вухану у Кини. Светска здравствена организација (СЗО) прогласила је пандемију 11. марта 2020. године, која је у том тренутку захватила 185 држава.
У Србији је, први пријављен случај забележен код мушкарца из Суботице 6. марта, а већ 19. марта 2020, проглашена је епидемија.
Вакцинација (имунизација) у нашој земљи је почела 24. децембра 2020, а прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић и била је први премијер у Европи која је добила цепиво. Тих дана заштиту су редом добијали медицински радници, запослени и корисници геронтолошких центара, припадници МУП-а, војске, других безбедносних служби, представници медија…
Од када је кренула масовна вакцинација становништва, 19. јануара 2021. године, Србија је прво располагала Фајзер вакцинама, а убрзо затим су стигле и кинеска "Синофарм" и руска "Спутњик В" вакцина.
Прва достава 150.000 "АстраЗенекиних" вакцина на Балкану забележена је у Србији 21. фебруара 2021. и то, како је саопштено, захваљујући билатералним везама. Већ два дана касније вакцине су биле доступне на сваком пункту.
Званичници су наглашавали како је Србија једна од ретких држава на свету које на располагању имају четири вакцине.
Преко "Ковакс" механизма 2. априла 2021, стигао је први контингент од 57.600 вакцина "АстраЗенека", а 12. маја 2021. је преко истог програма допремљено још 120.000 доза британских вакцина.
Тадашњи министар здравља Златибор Лончар открио је да је наша земља још у мају и јуну 2020. уплатила два милиона евра преко СЗО за развој "АстраЗенека" вакцине, те да је Србија земља која је у ту сврху издвојила највише новца на Западном Балкану, и "једна од оних која је дала највише у овом делу Европе".
"У октобру прошле године Србија је уплатила око пет милиона евра у Ковакс програм за 1.312.000 вакцина. До сада је стигло 75.000 доза, сада још 120.000 и надамо се да ће остатак стићи у наредном периоду. 'АстраЗенека' вакцина се највише употребљава и најраспрострањенија је у свету", рекао је Лончар тог 12. маја приликом дочека вакцине.
Међутим, код нас је највећи број грађана имао поверење у "Синофарм", потом "Фајзер", "Спутњик В" и на крају "АстраЗенекину" вакцину.
Информације да "АстраЗенека" утиче на стварање крвних угрушака, већ су се могле наћи почетком марта 2021. године. Потом су уследили први написи о смртним случајевима у Великој Британији, да би једна по једна држава почела да смањује безбедносни праг, прво на 40, а потом на 30 година за примање ове вакцине, да би потом почеле да избацују ту вакцину из употребе (Холандија, Аустрија, Ирска, Португал, Кипар, Италија, Немачка, Данска, Словенија, Шпанија итд).
Међутим, поједини политичари, али и Европска агенција за лекове (ЕМА), упорно су тврдили да су користи од те вакцине веће него ризици.
Док се увелико говорило о компликацијама које могу настати након вакцинације овом вакцином, Ангела Меркел је наводно примила прву дозу "АстраЗенеке".
Колико је "АстраЗенекиних" вакцина Србија донирала
Сабирањем "АстраЗенекиних" вакцина које су допремљене у Србију, добија се бројка од око 327.000 доза, а када се од ње одузме број вакцина које смо донирали, види се колико је заправо остало у држави за даље располагање.
У марту је 10.000 доза вакцина донирано БиХ, а 23. марта 105 новинара из Северне Македоније примило је ову вакцину. Тачно 8. и 15. априла у Сарајево и Републику Српску послато је по 20.000 доза, а 17. маја још 10.000 доза, а најављено је да ће бити донирано још толико 10.000. Крајем марта, такође је вакцинисано 39.000 странаца који су исказали заинтересованост за "АстраЗенека" вакцину.
У случају да је у Србији тим опасним вакцинама имунизовано свих 60.000 странаца, а да смо земљама региона донирали око 80.000 цепива, из рачунице произлази да је за употребу у Србији остало нешто мање од 200.000 доза овог цепива.
Чекајући прецизне одговора надлежних установа, оно што је сасвим сигурно је да је у периоду масовне вакцинације сваког дана 25.000 грађана примило неку од доступних вакцина.
Према доступној статистици од 23. јуна са сајта "вакцинација.гов.рс", на нешто мање од седам милиона становника, дато је 3.354.075 првих доза вакцине, 3.278.198 других и 1.902.412 трећих доза.
Да би вакцинални обухват био што већи, држава је издвајала и додатна новчана средства у износу од по 3.000 динара.
Из компаније "АстраЗенека" саопштили су да је њихова вакцина само у првој години коришћења спасила више од 6,5 милиона живота, а да су глобално испоручили више од три милијарде доза.
Након групне тужбе 51 особе због смрти и тешких последица по здравље оних који су примили ову вакцину у Великој Британији, компанија је признала да могу да уследе нежељена дејства. Грађани су затражили одштету у вредности од чак 126 милиона долара.
