Свет

Милош Земан: Једини високи званичник ЕУ који се извинио Србима због НАТО бомбардовања

Рекавши да кајање ослобађа, чешки председник се јавно извинио због НАТО бомбардовања СР Југославије приликом посете српског председника Прагу 2021. године
Милош Земан: Једини високи званичник ЕУ који се извинио Србима због НАТО бомбардовања© FOTO TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ/bs

Рекох и душу своју спасих, са том латинском сентенцом одлазећи председник Чешке Милош Земан завршио је у мају 2021. своје обраћање које је снажно одјекнуло у Србији, а у којем се извинио због НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године.

Било је то приликом посете председника Србије Александра Вучића Прагу, када је Земан на заједничкој конференцији за новинаре рекао да је српски народ подржао чешки и 1938. и 1968. године када су их изневерили западни, па источни савезници.

"Ми смо се захвалили бомбардовањем. Зато се овом приликом у своје име извињавам за бомбардовање тадашње Југославије", рекао је тада Земан.

Премијер у време када је бомбардована наша земља, и Земан је био међу онима који су дали одобрење за војну интервенцију НАТО-а, али како је рекао на конференцији за новинаре, то га је одувек мучило.

Објаснио је да је Чешка очајнички тражила барем једну земљу да буде против, да је у време одлучивања била тек неколико недеља у НАТО-у и навео да су били последњи који су дали сагласност.

"Био је то недостатак храбрости", истакао је Земан, додајући да кајање ослобађа.

Да не би било забуне, брже-боље је на његово извињење реаговао премијер Чешке Андреј Бабиш који је нагласио да то није извињење у име чешке државе, већ да је то председник урадио у своје лично име.

Уочи посете Србији 2019. године, за чешке медије Милош Земан говорио је и о питању чешког признања тзв. Косова. Истакао је да је повлачење чешког признања независности "Косова" тешко спровести, али да не искључује могућност да ће се то једног дана десити.

"У сваком случају ратни злочинци не би требало да воде ниједну државу у Европи", констатовао је Земан који је том приликом истакао да подржава постепено приступање Западног Балкана ЕУ – осим "Косова".

Када је стигао у Србију, септембра 2019, на аеродрому је рекао да воли Србију и српски народ, "а не волим Косово" и на конференцији за медије навео да ће на састанку уставних власти у Прагу поставити питање да ли је могуће повући признање независности Косова.

"Критиковао сам то што је Чешка признала 'Косово' и сада на неки начин жањемо то што смо засејали. Било би лицемерно тврдити да је независности 'Косова' у реду, а независност Крима немогућа. Морамо свима да меримо по истом аршину", изјавио је Земан.

Додао је и да он није диктатор, да не може да наметне лични став.

Тако је и било. Чешки званичници нису подржали председников предлог да Праг повуче признање самопроглашене независности "Косова". Тадашњи министар спољних послова Томаш Петшичек рекао је новинарима после састанка највиших државних званичника о координацији спољне политике, да иако су околности признања 2008. биле проблематичне, заузет је став да разматрање питања "отпризнавања" није примерено.

Није никакво изненађење да чешки председник не ужива превелику наклоност западних медија, а уочи његове опроштајне посете Србији, отпочете у недељу, ни поједини овдашњи медији нису пропустили прилику да га назову "популистом", "исламофобичним", склоног политичким гафовима, човеком који не воли новинаре.

Српски медији преносе ових дана и изјаву новоизабраног председника Чешке Петра Павела који је за чешки јавни сервис коментарисао Земаново извињење за НАТО бомбардовање, подсећајући да је Чешка у то време била чланица алијансе и да је Земан потписао слање војника и учешће у тој мисији.

"То наравно не искључује извињење годинама касније, али требало је да призна и свој удео у томе", навео је Павел.

Земан се после два петогодишња мандата на месту председника, повлачи са ове позиције.

Наследиће га пензионисани начелник чешке војске и бивши шеф војног комитета НАТО-а Петр Павел који је однео победу на председничким изборима у Чешкој. Како је пренео Ројтерс, Павел је своју кампању заснивао на подршци НАТО-у, Европској унији и слању помоћи Украјини.

image