Шта су ОПЕК и ОПЕК+: Све о најмоћнијој нафтној групи на свету из које излазе УАЕ

Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) деценијама су део глобалне дискусије о нафти кроз своје чланство у Организацији земаља извозница нафте (ОПЕК), једној од најутицајнијих група у свету енергетике.

Сада, када су УАЕ објавили да ће изаћи и из ОПЕК-а и из ширег оквира ОПЕК+, пажња је усмерена на оно што ове организације заправо раде — и улогу коју су УАЕ играли у њима током година.

Шта је ОПЕК?

ОПЕК је међувладина организација која окупља неке од водећих светских земаља произвођача нафте. Основана је 14. септембра 1960. године у Багдаду. Земље оснивачи су: Иран, Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија и Венецуела.

Њено седиште је премештено из Женеве у Беч 1965. године, где се и данас налази.

Зашто је формиран?

У време оснивања, глобалним тржиштима нафте доминирала је група моћних западних нафтних компанија, неформално познатих као "Седам сестара", које су контролисале производњу и одређивале цене.

ОПЕК је створен како би земље произвођачи нафте могле да координишу своје политике у вези са нафтом, обезбеде стабилне цене за произвођаче, осигурају поуздано снабдевање потрошача и потврде суверенитет над својим природним ресурсима.

Шта ради?

Основна мисија ОПЕК-а, како је навела сама организација, јесте да "координира и уједини политике у вези са нафтом међу земљама чланицама, како би се обезбедиле фер и стабилне цене за произвођаче нафте; ефикасно, економично и редовно снабдевање нафтом земаља потрошача; и фер повраћај капитала онима који улажу у индустрију".

Уједињени Арапски Емирати напуштају ОПЕК и ОПЕК+

У пракси, то значи да се њене државе чланице редовно састају и договарају о томе колико ће свака земља производити нафте.

Производите мање, а глобална понуда се смањује – цене расту. Производите више, а понуда расте – цене падају.

То је једна од најдиректнијих полуга коју је било која група земаља икада имала на глобалну економију.

Организација је преживела падове тржишта, геополитичке превирања и глобалну пандемију.

Када је ковид 2020. године довео до слободног пада потражње за нафтом, ОПЕК је координисао оно што је описао као "највеће и најдуже добровољно прилагођавање производње у историји тржишта нафте" — потез који се приписује стабилизацији глобалног енергетског сектора у једном од његових најнесигурнијих тренутака.

Која је разлика између ОПЕК-а и ОПЕК+?

ОПЕК је формална међународна организација са повељом, секретаријатом у Бечу и званичним државама чланицама.

ОПЕК+ је шири савез формиран у децембру 2016. године, када је ОПЕК позвао десет додатних земаља произвођача нафте које нису чланице — укључујући Русију — да координирају производњу заједно са њим.

Овај аранжман је формализован Декларацијом о сарадњи, а 2019. је успостављена Повеља о сарадњи као дугорочни оквир за савез.

ОПЕК је формално тело. ОПЕК+ је шира коалиција која укључује чланице ОПЕК-а плус додатне произвођаче који нису формални чланови ОПЕК-а.

Ко су чланице?

ОПЕК тренутно има 12 земаља чланица: Саудијску Арабију, Иран, Ирак, Кувајт, Венецуелу, Либију, Алжир, Нигерију, Габон, Екваторијалну Гвинеју, Конго и УАЕ — иако чланство УАЕ престаје 1. маја 2026. године.

ОПЕК+ укључује ове земље, као и главне произвођаче који нису чланице, као што су Русија, Казахстан и Азербејџан.

Ко је отишао и зашто?

Чланство у ОПЕК-у се значајно променило током деценија.

• Катар се придружио 1961. године, али је прекинуо чланство у јануару 2019. године, рекавши да жели да се фокусира на производњу природног гаса, а не на нафту.
• Индонезија се придружила 1962. године, суспендовала чланство 2009. године усред пада производње, накратко се вратила 2016. године, а затим га поново суспендовала крајем 2016. године, јер је постала нето увозник нафте.
• Еквадор се придружио 1973. године, суспендовао чланство 1992. године, поново се придружио 2007. године, а затим се трајно повукао 1. јануара 2020. године, наводећи финансијски терет обавеза чланства.
• Габон се придружио 1975. године, напустио 1995. године, а затим се вратио 2016. године.
• Ангола се придружила 2007. године и повукла се 1. јануара 2024. године, након сукоба са групом око производних квота за које је сматрала да су неправедне према њеним растућим амбицијама производње.
• УАЕ, који су се придружили 1967. године преко Емирата Абу Даби. Абу Даби је 28. априла објавио да ће изћи из ОПЕК-а и алијансе ОПЕК+, почев од 1. маја ове године.

Повратак петројуана?

Вреди подсетити на недавну информацију "Волстрит џорнала" која је прошла прилично незапажено у свету. Наиме, УАЕ су "запретили" америчком долару.

"ОсвРТ" са Врзићем: Судбина петродолара, јасеновачко блато српског света и ЕУ терапија за нашу децу

Испоставило се да су Емирати средином априла затражили финансијску помоћ од САД - хитну позајмицу уз ниску каматну стопу. Лист даље наводи да су званичници УАЕ поручили америчким колегама да ће, ако земљи понестане долара, бити приморани да користе кинеске јуане или валуте других држава за продају нафте и друге трансакције.

У том сценарију, појашњава "Волстрит џорнал","садржана је имплицитна претња америчком долару, чија супериорност међу глобалним валутама делом лежи и на скоро ексклузивној употреби у нафтним трансакцијама."

Другим речима, збогом петродолару, добродошао петројуане.

И нису само УАЕ спреми да се пребаце на јуане. Саудијска Арабија, иако није отворено претила, активно преговара са Пекингом о продаји нафте у кинеској валути.

Венецуела се такође пребацила на кинески јуан у трговини нафтом. Земља је дуго желела да се дистанцира од, како је то рекао отети председник Николас Мадуро, "тираније америчког долара" и зависности од петродоларског система. После отмице Мадура, Вашингтон је предузео кораке да врати венецуеланску трговину нафтом под своју контролу.