Свет
Кад земља задрхти: Како се Турска померила за три метра
Разорни земљотреси однели су више од 17.000 живота у Турској и Сирији; РТ Балкан истражује како је дошло до ове природне катастрофе, као и да ли Србија треба да се боји да ће јој се догодити нешто слично
Турска се након разорног земљотреса померила три метра југозападно, док се живот људи из те земље, али и суседне Сирије, буквално окренуо наопачке у понедељак ујутру када их је пробудио први потрес магнитуде чак 7,8 степени Рихтерове скале. За сада је потврђено да је природна катастрофа однела више од 17.000 живота.
"Као да се Турска померила на југозапад, а Арабија на североисток", каже шеф италијанског Националног института за геофизику и вулканологију Карло Дољони, док "Вашингтон пост" изводи рачуницу да се тло померало до око 40 центиметара у секунди.
Зашто се тресло?
Турска се, наиме, налази изнад главних раседних линија које граниче са Анадолском плочом, Арапском плочом и Евроазијском плочом, што је чини подложном земљотресима.
Зашто је то тако, за РТ Балкан је објаснио директор Геолошког завода, професор доктор Драгоман Рабреновић.
А, да бисмо разумели природу земљотреса који је потресао ове две државе, он нас води далеко у историју.
Подсећа да је пре неких двадесетак милиона година, иза такозваног Хеленског лука дошло до колапса или пропадања земљине коре, па се тај део испунио водом. У нашој земљи то се десило на линији од Пећи према Скадру, где су се спустиле планине, а море заплавило све до Нишког басена.
"Истовремено, када се десио тај колапс, формирала се и континентална кора данашње Турске која је обележена великим раседом. На њему се сукобљавају арабијска и анадолијска плоча, које све време одоздо гура и афричка плоча, иначе далеко снажнија. У тренуцима док се нека од њих помера, акумулира се велика количина енергије и долази до сеизмичке активности", објашњава наш саговорник.
Процес "дефинисања финалног тектонског изгледа", како он наглашава, није још завршен, па је зато и цео тај простор Турске и Сирије веома сеизмички активан.
И статистика и историја то доказују, јер је на овом подручју бележен велики број земљотреса, како подсећа саговорник РТ Балкана, иста појава која је пре неколико дана разорила Алепо, десила се и 1822. године када је у том сиријском граду страдало 7.000 људи.
"Земљотрес се, дакле, десио, тако што се испод земљине коре, у астеносферском, односно магматском делу акумулирала огромна количина енергије. Тај магматски део се ваља и прави таласе, док тектонски блокови покушавају да дођу у стање равнотеже и да заузму положај које силе захтевају. Тако настају снажне вибрације, које могу долазити и у вертикалном правцу или хоризонталном удару", објашњава директор Геолошког завода.
Дотукао их двоструки удар
Сеизмички талас се, објашњава он, креће синусоидно.
"И ако се хоризонтални део покрене, долази до рушења, односно пресецања свих објеката на површини. А, с обзиром на врсту архитектуре у том делу света, односно на то што се зграде нису градиле на основу сеизмичких стандарда и добро прорачунате статике, и имамо на хиљаде срушених објеката", истиче наш саговорник.
Њега, како каже, изненађује што је, након првог удара, и следећи био готово једнаке силине.
"Читаву инфраструктуру је заправо дотукао двоструки удар, који је дао печат овом земљотресу", истиче професор Рабреновић.
И сеизмолог и истраживач Џудит Хабард за "Вашингтон пост" говори о "двоструком удару".
"Потрес магнитуде 7,5 није био накнадни потрес на истом раседу, већ секундарни главни удар на другом раседу који се десио након почетног земљотреса од 7,8 степени на југу", објашњава она.
Рабреновић, међутим, наговештава да проблеми нису готови.
"Верујем да се и сада тресе у неком обиму и да се ти тектонски блокови још нису смирили. Тле још подрхтава и није искључено да се удар понови, мада вероватно неће бити исте снаге, јер обично накнадни удари су све слабији", каже он.
Постоје и предзнаци?
Појава великог удара, како каже професор Рабреновић, може и да се „прочита“ унапред.
"Могуће је да се осећају лагана тутњава, лагана подрхтавања, појачано истицање вода на изворима, топли извори…дешава и да се појављују неки гасови попут водоника или озона, а на небу се појљвљује нешто слично муњама и грмљавини", наводи он.
Треба ли Србија да брине?
"Ако би се повели статистиком и подацима које је Сеоизмолошки завод бележио, на нашим теренима нису се десило снажнији потреси од шест степени Рихтера. Може се то догодити, али важно је то што се већ неколико десетина година у Србији поштују стандарди сеизмичности и да наша инфраструктура углавном задовољава прописе и може да одоли земљотресима", каже наш саговорник.
Професор Рабреновић додаје да, ипак, у Србији постоје трусни простори.
"На пример, то је шумадијска линија која одваја стари део српско-македонске и вардарске геотектонске јединице, од Шумадије ка Копанику. Кад се крене од Авале, Космаја, преко Рудника, Котленика, поред Краљева…пре неких двадесет милиона година ту је био низ вулкана, А кад се они појаве, носе све ризике деградирања земљине коре и зато је важно пратити и проучавати могуће сеизмичке ударе у том делу", напомиње директор Геолошког завода.
Између осталих, као подручја у којима постоји сеизмичка активност, он наводи и делове источне Србије, али и предео Динарида.
"И они у неком тренутку могу да постану простор неког сеизмичког удара. Када не знамо, али то је свакако нешто што смо као људска врста принуђени да живимо и чему морамо да се прилагођавамо", закључује професор Драгоман Рабреновић.
VV inauguration
