Корона афера без краја: Мејлови бившег министра здравља могли би да коштају Немачку 500 милиона евра

Док је пандемија харала, немачко Министарство здравља очајнички је покушавало да обезбеди заштитну опрему, а у набавку се лично укључио тадашњи министар здравља Јенс Шпан (ЦДУ). Суд сада треба да утврди да ли електронска преписка између Шпана и власника хамбуршке текстилне компаније "Пјур фешн ејџенси" представља правно обавезујућу поруџбину.

Компанија потражује 287 милиона евра, а са обрачунатим каматама тај износ је у међувремену нарастао на 464 милиона евра. Министарство, међутим, тврди да комуникација није представљала купопродајни уговор.

Шта пише у Шпановим мејловима?

Шпан, који данас предводи посланичку групу демохришћанске Уније у Бундестагу, најпре је 8. марта 2020. телефоном затражио помоћ од трговца текстилом Матијаса Тима, а затим су преговори настављени електронском поштом.

"Желим да то данас правно обавезујуће закључимо како би маске завршиле код нас у Немачкој", написао је Шпан 9. марта. У другој поруци уз емотикон смајлија додао је: "За сада желим правно обавезујуће да обезбедим ту робу".

Немачка спаљује доказ пандемијског расипништва: Скупе маске скупо горе

Питања транспорта, како је навео, могла су да буду решавана накнадно.

"За сада се повлачим, практичне детаље решите са мојим људима", цитира немачка агенција ДПА делове преписке.

Ипак, компанија "Пјур фешн ејџенси" на крају није добила посао. Министарство је касније тврдило да фирма није довољно поуздана и да вероватно има проблем са кредитном способношћу. Међутим, то није спречило државу да касније од исте компаније купује другу заштитну опрему.

Камате расту за 80.000 евра дневно

Адвокат тужиоца Денис Гајслер тврди да је још пре годину дана понудио вансудско поравнање од 175 милиона евра, али да ресорно министарство никада није одговорило.

"Од тада сат непрестано откуцава. Сваког дана се обрачунава још око 80.000 евра затезне камате", рекао је он.

Портпарол посланичке групе ЦДУ изјавио је за ДПА да Шпан одбацује "спекулативне оптужбе". О томе да ли су мејлови представљали обавезујућу наруџбину и да ли држава мора да плати стотине милиона евра, коначну реч даће суд у Бону.