
Пленковић о растућем евроскептицизму: Француски избори би могли да поремете проширење ЕУ

Хрватски премијер Андреј Пленковић упозорио је данас да је растући евроскептицизам у политици Француске потенцијална препрека процесу проширења ЕУ и да би, како је навео, председнички избори следеће године могли да поремете планове проширења ЕУ.
Пленковић, који учествује на Самиту о проширењу ЕУ, рекао је то за "Јуроњуз" у тренутку када евроскептици на крајњој десници и крајњој левици, укључујући Марин Ле Пен и Жан-Лик Меланшона, постижу снажне резултате у анкетама пред изборе 2027. године.

Портал подсећа да је девет земаља кандидата – Албанија, БиХ, Грузија, Молдавија, Црна Гора, Северна Македонија, Србија, Турска и Украјина – за придружење ЕУ, као и да су њихови преговори о приступању у различитим фазама.
"Политички догађаји могу значајније утицати на проширење него што ико данас може да замисли. Неки од бирача и странке се јасно противе том процесу", рекао је Пленковић.
Поред пораста евроскептицизма у Француској, Пленковић је истакао уставне захтеве земље за одобравање нових чланица ЕУ, што би могло да искомпликује будућа приступања.
Подсетио је да је француски референдум о европском уставу из 2005. године показао да бирачи могу бити "манипулисани", да прибегавају "лажним информацијама" и да гласају на основу "тренутне ситуације у Француској" уместо на основу стварног питања које им је постављено.
Према француском закону, проширење ЕУ генерално мора бити одобрено референдумом. Међутим, алтернативна парламентарна процедура омогућава да се приступање ратификује већином од три петине гласова у француском Конгресу, који окупља оба дома парламента.
Тај пут би могао бити подједнако тежак с обзиром на дубоке политичке поделе у Француској. Пленковић је упозорио да би промена политичког руководства у Француској 2027. године могла фундаментално да промени изгледе за проширење.
Такође је довео у питање временски оквир за проширење ЕУ. Црна Гора се нада да ће се придружити ЕУ до 2028. године, Албанија има за циљ да заврши преговоре крајем 2027. године, а Молдавија почетком 2028.
Пленковић је рекао да овај временски оквир "није баш паметан", упозоравајући да се "увек дешава нешто непредвидиво и ствари се одлажу".



