Такер Карлсон: Никсон је смењен јер је ЦИА желела да заташка убиство Кенедија

Такер Карлсон, један од најутицајнијих америчких ТВ водитеља (ако не и најутицајнији), открио је како је један од најпопуларнијих председника САД Ричард Никсон смењен да би се заташкало убиство Џона Ф. Кенедија.

Ако желите да разумете, ако заиста желите да разумете како америчка влада заправо функционише на највишим нивоима, и ако желите да знате зашто више не предају историју, једна ствар коју треба да знате је да је најпопуларнији председник у америчкој историји био Ричард Никсон, навео је Карлсон у својој емисији на "Фокс њузу".

Ипак, на неки начин, без иједног гласа једног америчког гласача, Ричард Никсон је збачен са функције и замењен јединим неизабраним председником у америчкој историји. Дакле, отишли смо од најпопуларнијег председника до председника за кога нико није гласао?

Можда ћете рећи, "чекај мало, зашто то нисам знао? Зар Ричард Никсон није био злочинац? Зар га нису презирали сви пристојни људи?"

Не, није, поручује Карлсон. У ствари, ако је било који председник могао да тврди да је избор народа, то је био Ричард Никсон. Ричард Никсон је реизабран 1972. године са највећом разликом гласања икада забележеном пре или после. Никсон је добио 17 милиона гласова више од свог противника. Мање од две године касније, он је отишао. Био је приморан да поднесе оставку и уместо њега Белу кућу је преузео послушни слуга федералних агенција по имену Џералд Форд.

Како се то догодило?

Ричард Никсон је, наводи Карлсон, веровао да су елементи у федералној бирократији радили на поткопавању америчког система власти и то већ дуже време. Често је то говорио. Био је потпуно у праву. Никсон се 23. јуна 1972. састао са тадашњим директором ЦИА, Ричардом Хелмсом, у Белој кући.

Током разговора, који је на срећу снимљен, Никсон је сугерисао да зна "ко је убио Џона", мислећи на председника Џона Ф. Кенедија. Никсон је даље имплицирао да је ЦИА директно умешана у Кенедијево убиство.

Хелмсов одговор? Потпуна тишина, али за Никсона то није било важно јер је већ било готово. Четири дана раније, 19. јуна, "Вашингтон пост" је објавио прву од многих прича о провали у пословну зграду "Вотергејт".

Без знања Никсона, а о чему "Вашингтон пост" није известио, четворица од пет провалника радила су за ЦИА. Прву од многих непоштених прича о "Вотергејту" написао је 29-годишњи репортер по имену Боб Вудворд.

Ко је заправо био Боб Воодвард? Па, није био новинар. Боб Вудворд није имао никакво искуство у медијима. Уместо тога, Боб Вудворд је дошао директно из поверљивих области савезне владе. Недуго пре "Вотергејта", Вудворд је био морнарички официр у Пентагону.

Карлсон наводи да је Вудворд имао одобрење тајних служби. Редовно је радио са обавештајним агенцијама. С времена на време, Вудворд је чак био у Белој кући, где је комуницирао са главним сарадницима Ричарда Никсона.

Убрзо након што је напустио морнарицу, из никад разјашњених разлога, Вудворда је ангажовала најмоћнија новинска кућа у Вашингтону и доделила му највећу причу у земљи.

Само да буде кристално јасно шта се заправо дешава, Вудвордов главни извор за његову серију текстова о "Вотергејту" био је заменик директора ФБИ-а, Марк Фелт, а Марк Фелт је водио ФБИ-јев КОИНТЕЛПРО програм, који је био покренут како би се тајно дискредитовали политички актери које су савезне агенције хтеле да униште - људи попут Ричарда Никсона, наводи Карлсон.

Истовремено, те исте агенције су такође радиле на уклањању Никсоновог изабраног потпредседника Спира Ањуа. У јесен 1973, Ању је оптужен за утају пореза и приморан да поднесе оставку. Његова замена био је безбојни конгресмен из Гранд Рапидса по имену Џералд Форд.

Безбојни конгресмен постаје председник

Која је била Фордова квалификација за посао? Па, био је у Вореновој комисији, која је Цију ослободила одговорности за убиство председника Кенедија. Никсона су демократе у Конгресу натерале да прихвати Џералда Форда.

"Никсону нисмо дали другог избора осим Форда", хвалио се касније председник Представничког дома Карл Алберт. Осам месеци касније, Џералд Форд из Воренове комисије био је председник Сједињених Држава. Видите како то функционише?

Дакле, то су чињенице, а не спекулације. Све се то заправо догодило. Ништа од тога није тајно. Већина тога постоји на Википедији, али ниједна мејнстрим новинска организација никада није испричала ту причу. То је тако очигледно, али се намерно игнорише и као резултат тога, стални Вашингтон остаје задужен за наш политички систем, каже Карлсон.

Неизабрани доживотни званичници у савезним агенцијама доносе највеће одлуке у америчкој влади и сломе свакога ко покуша да их обузда и у том процесу наша демократија постаје спрдња.

Можда сте приметили да је прва особа у Трамповој администрацији на коју су агенције кренуле био генерал Мајкл Флин. Зашто Флин? Зато што је Мајк Флин био каријерни војни обавештајац који је водио Одбрамбену обавештајну агенцију.

Другим речима, Мајк Флин је тачно знао како систем функционише, и као резултат тога, био је способан да узврати. Четири дана након инаугурације Доналда Трампа, ФБИ је намамио Мајка Флина на састанак без његовог адвоката, смислио низ лажних злочина и приморао га да поднесе оставку.

Дакле, тако ствари заправо функционишу у Вашингтону.

Садашњи председник Џозеф Бајден је завијао као хијена када је Министарство правде уништило Мајка Флина. Дакле, постоји, морамо рећи, извесна перверзна правда у гледању како се нешто веома слично дешава и самом Бајдену шест година касније, наводи Карлсон.

Бајден не заслужује наше симпатије. Решетају га, али не плачите за њим, а ипак, ми остали заслужујемо бољи систем, праву демократију. Када људи за које нико није гласао управљају свиме, не живите у слободној земљи, поручио је амерички водитељ.