"Блумберг": Једите бактерије уместо меса

Изгледа да није довољно јести само инсекте уместо меса у врлом новом свету, на ред сад изгледа стижу и бактерије. Пријатно.

Вероватно сте читали о научницима који покушавају да направе месо у лабораторији, међутим, уместо тога ћете говедину у свом гулашу заменити посудом ферментисаних микроба, најављује "Блумберг".

Научница Кателије Бејкерс, чија је ово замисао, са пријатељима је, тврди, дошла на идеју како произвести довољно протеина за глобалну популацију која ће до средине века достићи 9,8 милијарди на тобоже брз, приступачан и одржив начин.

Протеини су кључни за људску исхрану, али производња меса је дуготрајан и неефикасан процес јер су потребни месеци, ако не и године за узгој телета или јагњета, као и огромне површине драгоценог обрадивог земљишта, наводи "Блумберг". Па зато препоручује алтернативу од које се окреће желудац.

Како се наводи, они који су забринути због здравља, окрутности према животињама, али и утицаја на животну средину, све више траже погодне алтернативе.

"Микрохарвест" је једна од неколико компанија које истражују микробе у једноћелијском облику као могуће решење. Микроби су распрострањени у природи, налазе се свуда на планети и већ су део наше исхране, пише "Блумберг".

Људи су вековима користили бактерије за производњу нутритивно богате хране, укључујући јогурт, сир, кефир и традиционално корејско јело кимчи.

Овај стартап има седиште у Хамбургу и тврди да је пронашао формулу која ће омогућити да се ферментисани микроби узгајају у индустријском обиму.

"Ферментација је невероватно ефикасан процес, омогућавајући протеинима да расту веома брзо - понекад се удвоструче у року од неколико сати, у поређењу са месецима или годинама за животиње", каже Серен Кел, стручњак из Института за храну.

Ферментисани протеин се може произвести у биореактору било где и било када. Сточарска индустрија је одговорна за отприлике 15 одсто свих емисија гасова који стварају ефекат стаклене баште, а метан производе преживари попут крава и оваца.

Ако се 20 одсто говедине замени ферментисаним микробима, то би могло да сачува половину шума које би иначе биле посечене за узгој стоке, тврди "Блумберг".

Научници објашњавају да је предност оваквог протеина у томе што претварање кашичице бактерије у теглу протеинског праха спремног за потрошњу не захтева више од 24 сата.

Крајњи циљ компаније је да протеин из фабрике дође до виљушке, односно до употребе за неколико сати.

Процес почиње тако што се микроби чувају на -80 степени Целзијуса и стављају на стаклени биореактор напуњен течним медијумом који подржава ферментацију, али није прецизирано који слојеви бактерија се користе, већ само да су прикупљени из природног окружења - воде и тла.

Јеловник "Вашингтон поста": Мрави, зрикавци, скакавци уместо шницли

Микробима је потом потребан шећер из пољопривредних остатака, па се подешавањем уноса хранљивих материја, температуре и нивоа киселости, као и кисеоника омогућава размножавање на контролисан начин.

Како пише "Блумберг", мирис који се шири лабораторијом тада подсећа на мирис пива. Пет сати након што су микроби стављени у биореактор спремни су за сакупљање. Научници одвајају биомасу од течности, деактивирају је врелом водом и испаре вишак воде пре него што остатак самељу у коначни производ: малу теглу протеинског праха.

Производ садржи чак 70 одсто протеина, што надмашује говедину, која има обично око 25 одсто.

Циљ компаније је да прах најпре прода као појачивач протеина фабрикама које производе храну за кућне љубимце, па тек да је понуди добављачима хране за људе.

Масовна производња најављена је већ за ову годину. "Постоји толико много микроба на свету који могу да произведу величанствене ствари", каже Бекерс.

О укусима не вреди расправљати... Премда би можда требало, док још има времена. Пре него што се, на ускршњој трпези на пример, уместо печења не нађу скакавци и бактерије.