"Глобал тајмс": Има ли шта апсурдније од тога да САД оптуже Кину за малтретирање

Кинезима се озбиљно чини да је министар одбране САД Лојд Остин узео погрешан говор када је на конференцији о безбедности у Азијско-пацифичком региону "Дијалог Шангри-Ла" у Сингапуру изјавио да "Вашингтон неће устукнути пред малтретирањем које спроводи Кина".

Много би прикладније било, на пример, да у тој реченици Вашингтон и Кина замене места, наводи се у коментару "Глобал тајмса", незваничног гласила Комунистичке партије Кине.  

Остин је у обраћању три пута поменуо "малтретирање" и пет пута "принуду", било индиректно или директно упућујући на Кину.

Иако се Кинезима и странцима са одређеним разумевањем реалности у азијско-пацифичком региону чини апсурдним да Американци користе појмове "принуда" и "насилништво" када говоре о кинеској дипломатији, не можемо да занемаримо намерне и прорачунате напоре САД.

Вашингтон је и те како свестан значења и тежине тих речи у дипломатији, будући да су управо амерички професори својевремено предложили термин "дипломатија принуде" како би описали политику САД према Лаосу, Куби и Вијетнаму.  

Међутим, САД до данас нису престале да се ослањају на малтретирање и принуду, наводи "Глобал тајмс" постављајући реторичко питање која држава, укључујући америчке савезнике у том региону као што су Јапан и Јужна Кореја, није била жртва неког облика притиска или принуде од стране Америке?

Како се објашњава у коментару, у сложеној реалности међународних односа постоји значајан простор за тзв. когнитивне двосмислености, будући да велики број људи није добро упознат у стварну ситуацију, те да постоје државе чији су грађани пријемчивији за америчке обмане због сопствених спорова са Кином.

Представљање Кине као "силеџије" првенствено има за циљ да олакша и оправда интервенцију САД у азијско-пацифичке послове, укључујући и питање Тајвана. Штавише, оно може добро да послужи да се делимично замаскира истинско незадовољство међународне заједнице због малтретирања које спроводе САД.

Ово је борба за истинско знање, и неопходно је да међународна заједница успостави консензус са основним терминима, принципима и концептима како би се супротставила америчком изобличавању доброг и лошег.

На пример, када су у питању "малтретирање" и "принуда", мора се јасно разликовати да национално уједињење Кине нема никакве везе са такозваним "малтретирањем".

Заправо, посреди је мешање САД у унутрашње питање Кине, дакле друге државе, које представља истинско "малтретирање" целе кинеске нације.

Пекинг је јасно повукао своје црвене линије пре много година. САД инсистирају на преласку тих црвених линија, при чему подстичу и друге државе да то учине.

"Да ли Кина мора да мирује и трпи увреде и нападе САД? Да ли је једино САД дозвољено да сваког малтретира, а на Кини је искључиво да буде малтретирана", пита се кинески лист.

Како се додаје, без малтретирања, принуде и застрашивања Вашингтона, земље Пацифичког региона не би биле насилно подељене на оне унутар америчке сфере утицаја и оне ван ње, нити би се сукобљавале једна са другом како би подржале америчке хегемонистичке интересе. 

Азијци су способни да сами господаре својим регионом.  

Када Американци кажу: "Нећемо устукнути пред кинеским малтретирањем и принудом", то није само смешно, већ је и застрашујуће, наводи се у тексту. 

То је као када би те речи групи учтивих појединаца упутио мишићави насилник са арогантним ставом који маше огромним штапом. Сви су свесни да се он спрема да поново малтретира друге, као и да је управо нашао оправдање за такво понашање, пише "Глобал тајмс".