У жедној Европи четвртина воде исцури кроз лоше цеви

Суша и шумски пожари који овог лета букте широм јужне Европе најочигледнији су показатељи да континент има озбиљан проблем с несташицом воде, који се, с климатским променама, све више заоштрава, оцењује "Фајненшел тајмс".

"Не постоји земља у Европи која може да се претвара да је од тога заштићена", каже за лист вођа тима за воду у ОЕЦД-овом директорату за животну средину Ксавије Лефлајв.

Суше су, како се додаје, "драматично порасле" и по броју и по интензитету у ЕУ, а број погођених области и становништва, према подацима Светске метеоролошке организације, порастао је за готово 20 одсто између 1976. и 2006. године.

Светски институт за ресурсе прогнозирао је 2020. да ће глобална потражња за слатком водом до 2030. године премашити расположиве залихе за 56 одсто.

Наш избор

РТ Балкан истражује: Да ли и Србији прете суше које су погодиле Европу

Навикли на хладне зиме и константно високе нивое кише, европски креатори политике до сад нису пуно размишљали о несташицама.

"Већина водних режима у Европи наслеђени су из времена изобиља. Сада их треба реформисати како би се прилагодили оскудици. Ово су веома незгодне и политички тешке реформе, али су од суштинског значаја", каже Лефлајв.

Европска жеђ не само да погађа пољопривреднике, већ ће се одразити и на домаћинства, али и друге индустрије, између осталих и енергетику, будући да је вода неопходна и за хлађење нуклеарних електрана и за производњу хидроенергије.

"Компликоване локалне регулације воде, цеви које прокишњавају и екстремно време претварају чак и највлажније делове Европе, као што су Пољска или Немачка, у подручја 'воденог стреса'. Белгија, позната по тмурном времену, земља је у Европи са највећим таквим стресом због своје густине насељености и лоше инфраструктуре, према индексу ВРИ објављеном овог месеца", наводи "Фајненшел тајмс".

Европа се загрева брже од свих других континената, а додатну муку ствара и то што опадају токови од отопљених глечера који су кључни за водоснабдевање континента. На све то, сушно земљиштве не задржава довољно кишницу, па се тако исцрпљују и подземне резервне воде.

Суша у Шпанији празни резервоаре, грађанима ограничена употреба воде

"Изазов је што нам понестаје површинске воде, а онда подземне воде и користимо много већом брзином од оне којом се обнављају", каже сарадник у компанији "Еколаб" Џеф Таунсенд.

Европа, која тек почиње да брине о несташици воде, има велике проблеме с њеном дистрибуцијом, па се тако, како "ФТ" наводи, у просеку 25 одсто пијаће воде губи кроз цеви које пропуштају. Најгоре је у Бугарској, Румунији и Италији, а конкретно у Риму се на овај начин расипа чак 42 одсто драгоцене течности, будући да је тамошња инфраструктура још из доба Царства буквално налик ситу.

Оваква црурења нису само бацање воде, већ и бацање пара.

"Сва ова цурења су оно што ми зовемо 'вода без прихода'. Морате произвести воду за пиће, а то је трошак. Онда је ставите у цеви и ако она не дође до славине, то ће бити ненаплативо", каже шеф за ЕУ послове у групи за воду и отпад "Веоли" Денис Бонвилаин.

Традиционално, европски рачуни за воду су релативно јефтини у поређењу са трошковима рачуна за енергију, што аутоматски значи да компаније које цевоводе треба да поправе на располагању имају мање кеша.

Према ОЕЦД-у, све земље ЕУ осим Немачке треба да повећају годишњу потрошњу на воду за више од 25 одсто да би се ускладиле са правилима ЕУ за пиће и отпадне воде, што значи да ће рачуни вероватно порасти.

Индустријско тело "Вотер Јуроп" препоручило је да се већи фокус стави на врсте воде које се користе у различите сврхе, као што је рециклирана вода за индустрију и пољопривреду, док се кишница чува за пиће.

Цена нереаговања би "пет пута премашила инвестицију која је потребна" индустрији да би се унапред ухватила у коштац са ризицима несташице воде, наводи се у саопштењу.