Свет
Чомски: Зашто Америка подржава Израел?
У питању је последња фаза европске колонизације, каже амерички интелектуалац и подсећа да је "хришћански ционизам много старији од јеврејског"
Један од највећих интелектуалаца данашњице Ноам Чомски изјавио је пре неколико година да разлоге америчке подршке Израелу треба тражити у хришћанском ционизму, као и у геостратешкој процени САД да је Израел потенцијално упориште Америке у региону.
"Треба запамтити једну ствар: хришћански ционизам је веома моћна сила, много старија од јеврејског ционизма. Хришћански ционизам је био нарочито снажан у Енглеској, међу британском елитом", наводи.
Хришћански ционизам је, према његовим речима, довео и до Балфурове декларације и јеврејске колонизације Израела.
"Исто је у САД. Вудро Вилсон је био посвећен хришћанин који је читао Библију сваки дан. Као и Хари Труман. Један од водећих званичника у Рузвелтовој администрацији Харолд Ајкс једном је описао повратак Јевреја у Палестину као највећи догађај у историји. To je испуњење библијске поуке. То су дубоко религиозне земље у којима се такозване библијске заповести схватају прилично буквално", оцењује амерички интелектуалац.
Додаје да је у питању последња фаза европске колонизације, те да су земље које најснажније подржавају Израел САД, Аустралија и Канада.
"То су друштва колонијалних досељеника у која су они у суштини ушли елиминишући домородачку популацију - такође вођени религијским принципима. Веома религиозне групе, покретане хришћанским ционизмом", подсећа Чомски.
Поред наведених културолошких фактора, постоје значајни геостратешки фактори. Истиче да је 1948. постојало неслагање Пентагона и Стејт Департмента око нове државе Израел.
"Стејт Департмент је био у дилеми, није био снажно на страни израелских освајања и био је забринут око избеглица. Пентагон је, с друге стране, био веома импресиониран војним потенцијалом и војним успесима Израела. Ако погледамо документа са којих је скинута ознака тајности, заједнички начелник штаба је описао Израел као другу највећу војну силу у региону после Турске и као могућу база америчке моћи у региону", наводи Чомски.
Када је била озбиљна криза 1958 у региону, Израел је био једина земља која је снажно сарађивала са Британијом и САД. Подсећа да је 1967. године, када су односи са Израелом какве видимо данас у великој мери успостављени, Израел учинио велику услугу Америци "уништавајући секуларни арапски национализам, највећег непријатеља САД и подржавајући радикални ислам који су подржавале САД", и то се тако, према његовим речима, наставило до данас.
Упозорава да медији подржавају политику владе, са веома мало преиспитивања и узима за пример америчку инвазију на Ирак. Не можете да нађете израз "америчка инвазија на Ирак" у америчким медијима, каже Чомски.
"То је очигледно била инвазија, несумњив чин агресије, школски пример онога што је суђење у Нирнбергу назвало врхунским међународним злочином. Председник Обама је хваљен као противник инвазије. А шта је рекао? Рекао је да је то стратешка грешка, 'неће нам проћи'. То је врста супротстављања коју сте чули од немачких званичника током Хитлерове инвазије на Русију. 'То је грешка, не би требало то да радимо", наводи Чомски и додаје да је слично у случају Вијетнама, те да се нигде не може пронаћи фраза "америчка инвазија Јужног Вијетнама".
Склоност интелектуалне заједнице да као стадо подржава моћ државе или приватну моћ je поражавајућа, упозорава Чомски и додаје да "интелектуалци воле да мисле о себи као о дисидентима, критичним, храбрим који стоје насупрот власти, што апсолутно није тачно".
