Свет
Тајна историја Америке: Деда омиљеног америчког председника био нарко-дилер
Амерички лидери на власт су долазили уз помоћ прљавог новца својих предака
Опијумским ратом 21. века неки данас називају фентанилску кризу која је захватила Америку, а за коју шеф америчке администрације Џозеф Бајден криви – Кину. И док лидер САД покушава да и ову, али и друге кризе реши угледајући се на омиљеног америчког председника Френклина Рузвелта, заборавља ипак да би поплава дроге 50 пута јаче од хероина у његовој земљи – могла да буде и "карма" коју је Америци навукао Рузвелтов деда по мајци Ворен Делано.
Српска изрека "никад не заборави ко ти је био ђед", могла би дакле, да послужи и Американцима који се питају како то да је у њиховој земљи само прошле године нестало 80.000 живота које је однела зависност од фентанила. Јер, Рузвелтов ђед био је ништа друго него дилер дроге који се обогатио шверцујући опијум у Кину.
Ворен Делано никада није хтео да призна да су паре, којима је касније у великој мери финансирана и каријера његовог унука, биле проклете и да су зарађене на туђој несрећи – за њега је то била "поштена часна и легитимна трговина, подједнако нешкодљива као увоз вина и жестоких пића". Ипак, некад је знало и да му се омакне, па да призна да је његов производ имао "несрећан ефекат на зомбије зависнике с којима се сретао".
Делано, који је почео каријеру као шегрт у бостонској трговачкој банци и шпедицији, у небеса се, наиме, винуо захваљујући ортаклуку са компанијом "Расел енд компани", преко које је још са 24 године (1823.) први пут отпутовао у Кину и први пут се обогатио (други пут било је то касније када је пара, због Финансијске панике 1858. почело да нестаје).
"Деланов проблем, као и код свих трговаца, европских и америчких, био је у томе што је Кина имала много тога да прода, али је одбијала да купује. Манџурски цареви су веровали да је Средње краљевство већ поседовало све што је вредно и да им нису потребни варварски производи. Британци су смислили генијалан начин да смање огроман трговински дефицит. Њихови трговци су подмитили кинеске званичнике да дозволе улазак сандука опијума из Индије, иако је увоз дуго био забрањен царским декретом. Увоз је скочио, а скоро све америчке компаније су следиле њихов пример, набављајући црну прљавштину у Турској или као агенти за индијске произвођаче", писао је "Њујорк тајмс" у свом тексту "Тајна историја Опијумског рата".
Због овако профитабилног британско-америчког бизниса, наравно, страдали су Кинези. Дванаест милиона људи у једном тренутку користило је опијум, иако је та трговина од 1836. била нелегална. Први опијумски рат потрајао је од 1839. до 1842, а у том периоду око 8.000 Кинеза упало је у знак протеста у фабрике "Расел енд компани". На крају, Кина је изгубила, и дозволила слободну трговину опасног опијата.
Колико је о овом нарко замешатељству знао сам Рузвелт није најјасније, али тешко да је баба Сара пропустила да му исприча шта је заправо Ворен Делано радио на Далеком истоку (јер у тај део приче је био упућен).
Најстарији, најпознатији и најцењенији популарни амерички историјски часопис "Американ херитаж" наводи да је колумниста Вестбрук Пеглер директно оптужио председника да живи од богатства које је оставио "стари пират" Бела кућа је дискретно ћутала. Исто као што је, уосталом, прећутала да се Рузвелт током своја четири председничка мандата због болести кретао углавном у инвалидским колицима.
"Делано је умро 1898. године, оставивши личну имовину од 1.338.000 долара... Када је председникова мајка умрла, државна процена пореза на трансфере поднета у Поукипсију показала је да је богатство готово нетакнуто. Госпођа Рузвелт је оставила 36138 долара од које је 20.000 долара уложено у државне обвезнице и 10.000 долара у ратне обвезнице", писао је Пеглер тада, не остављајући много простора да маштамо одакле Рузвелту паре да уплива у политику.
А кад смо код пара, траг новца је посебно занимљиво пратити и када је реч о породичном стаблу компаније "Расел енд компани", јер и ту се крију неке гранчице о којима многи Американци не знају ништа.
Власник те фирме, Самуел Расел рођак је Вилијама Хантингтона Расела, оснивача тајног друштва "Лобања и кости", односно "Братства смрти" са Јејла.
Чланови ове групе, иначе познате по чврстим везама са америчком елитом моћи, али и по гласинама да су огранак илумината, били су оба Џорџа Буша – отац и син.
Деда није био члан ове групе, али је био најгори - Прескот Буш својим наследницима оставио је доста пара, али, иако као ни Ворен Делано није разочарао своје потомке - многе друге је унесрећио стварањем свог богатства.
Наш избор
Документи са којих је недавно скинута ознака "поверљиво", открили су наиме, да је деда Буш итекако профитирао од компанија повезаних са немачким фирмама које су финансирале Хитлеров долазак на власт.
Тако је, наиме, обогатио породицу и поставио темеље за стварање политичке династије која је годинама владала Америком.
Ни новац помоћу кога су владали остали амерички председници, није био нешто чистији - Ројтерсово истраживање летос је показало да су сви лидери САД, изузев Доналда Трампа, директни потомци породица које су држале робове.
Звучи невероватно, али чак је и Обамина фамилија (по мајци) поробљавала друге.
